Pištaljka: Država dala milione evra za probu mature kakve neće biti

Ministarstvo prosvete kupilo je softver za državnu maturu vredan 1,7 miliona evra iako još uvek ne zna kako će matura izgledati ni da li će je fakulteti priznavati, otkriva Pištaljka. Posao je na tenderu sa jednim učesnikom dobila firma Comtrade system integration u oktobru prošle godine, kada je ministarstvo već znalo da se univerziteti opiru ovakvoj reformi obrazovanja čiji je cilj ukidanje prijemnih ispita na fakultetima.

Osim softvera, država je na dva dodatna tendera od Komtrejda kupila i skenere, računare, kamere i drugu opremu za održavanje državne mature za još oko 2,2 miliona evra, prenosi Pištaljka.

U projekat uvođenja nacionalne mature novac je uložila i Evropska unija koja je za „ekspertsku podršku“ dala 3,9 miliona evra iz pretpristupnih fondova.

Uprkos uloženim milionima, projekat ni posle tri godine i dve probe nije prikazao kako će se ocenjivanje znanja uopšte sprovesti, što je glavni razlog zbog kog se ukidaju dosadašnja matura i prijemni ispiti, navodi Pištaljka.

Portal podseća da je ovaj projekat započet 2019. godine dok je ministar prosvete bio Mladen Šarčević i do danas je dva puta održana proba mature. Prvi put, 2020. godine, rezultati testova bili su veoma loši pa su iz matematike gimnazijalci tačno rešili svega dva od dvadeset zadataka, a drugi put – u aprilu ove godine – rezultati uopšte nisu mogli da se mere.

Pištaljka navodi da su na ovogodišnjoj probi, u kojoj je učestvovalo 500 škola i 50.000 učenika, u najvažnijem segmentu testa – pri ocenjivanju – primenjeni su različiti aršini za različite škole jer su nastavnici dobili preporuku da mogu da umanje maksimalan broj poena u zavisnosti od rezultata pojedinačne škole. Tako je dozvoljeno da 30 odsto ostvarenih rezultata na testu za učenike jedne škole može da bude maksimalnih 100 odsto za druge.

Ministarstvo prosvete navodi da je druga proba služila tome da se proveri kvalitet zadataka i procedure, kao i da se učenici i nastavnici upoznaju sa zadacima i načinom sprovođenja državne mature. Iz ministarstva takođe uveravaju da će na pravoj maturi ocenjivanje biti potpuno drugačije – da će biti centralizovano i da će jedan deo zadataka ocenjivati nastavnici, a drugi softver.

„To znači da će svi učenici raditi iste testove po predmetima, a da će ocenjivanje testova biti centralizovano i eksterno, odnosno testovi neće biti ocenjivani na nivou škola“, navodi Pištaljka odgovor ministarstva.

Iako ni ocenjivači, ni učenici ni način ocenjivanja neće biti isti kada matura bude uvedena u sistem, Ministarstvo prosvete tvrdi da je druga proba bila uspešna.

U odgovoru ministarstva navodi se da su u projektu učestvovale sve relevantne institucije, da su formirane 52 radne grupe, da su sprovedene razne obuke i konsultacije, da je državna ustanova Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uključena u većinu projektnih aktivnosti, a da su predstavnici beogradskog i ostalih univerziteta bili uključeni kao članovi radnih grupa za izradu ispitnih materijala.

Ipak, drugu probu mature propratilo je negodovanje Senata Univerziteta u Beogradu, koji je u aprilu izdao i saopštenje da državna matura ne može imati „adekvatnu ulogu u selekciji kandidata za upis na studije“ i jednoglasno predložio prelazni period od tri do četiri godine u kom bi se uporedo sa državnom maturom sprovodio i prijemni ispit.

Iracionalno ukidanje prijemnih ispita

Prorektor za nauku Univerziteta u Beogradu Branislav Boričić ocenio je za Pištaljku ukidanje prijemnih ispita kao „iracionalno“, jer je dosadašnje iskustvo pokazalo da se rezultati ocena iz srednje škole i uspeh na prijemnom ispitu ne podudaraju.

„Nisam pristalica eksperimenata uživo, eksperimenata zbog kojih će stradati neke generacije. To je uvek vezano za patnju nekog dela populacije”, rekao je Boričić i naveo da će zbog lošeg načina rangiranja na stotine studenata u početku nepravedno plaćati studije umesto da budu na budžetu.

Na pitanje čiji je ovo eksperiment, Boričić je naveo:

„Ja ne mogu da nagađam, ali ta priča o evropskim projektima je takva da je neko dobio neki novac za realizaciju projekta i sad ga nameće da se realizuje tako i tako. Treba svi sad da ispaštamo zbog toga”.

On kaže da Univerzitet u Beogradu nije učestvovao u projektu ni na jedan način osim što su popunili anketu u vezi sa državnom maturom.

U zvaničnom odgovoru za Pištaljku Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja takođe je naveo da nije direktno učestvovao u realizaciji projekta državne mature.

„Zavod sada prati proces realizacije projekta, ali bez mogućnosti odlučivanja o krucijalnim koracima u radu projekta. Konkretno, kada je u pitanju poslednji pilot mature, Zavod je samo štampao i pakovao testove za potrebe projekta, bez uvida i mogućnosti uticaja na sadržaj testova“, piše u odgovoru.

Delegacija EU nije odgovorila na pitanja Pištaljke o tome kako je utrošeno 3,9 miliona evra iz fondova EU.

Portal navodi da je jedini javno dostupan podatak da je Delegacija EU upravljanje projektom dodelila konzorcijumu inostranih privatnih konsultantskih kuća na čelu sa Hulla & Co Human Dynamics. Ova kompanija, iako nepoznata javnosti, već je učestvovala na projektima u Srbiji, između ostalog bila je partner na IPA projektu „Podrška uspostavljanju Agencije za borbu protiv korupcije“.

Od 2019. godine ovu firmu je preuzela kompanija Development Alternatives Incorporated (DAI) u kojoj je ranije, kako navodi Pištaljka, radila i predsednica Vlade Ana Brnabić.

Pištaljka navodi da do objavljivanja teksta nije dobila ni odgovore od konzorcijuma predvođenog „Hulla & Co Human Dynamics“.

Ministarstvo prosvete kupilo je softver za državnu maturu vredan 1,7 miliona evra iako još uvek ne zna kako će matura izgledati ni da li će je fakulteti priznavati, otkriva Pištaljka. Posao je na tenderu sa jednim učesnikom dobila firma Comtrade system integration u oktobru prošle godine, kada je ministarstvo već znalo da se univerziteti opiru ovakvoj reformi obrazovanja čiji je cilj ukidanje prijemnih ispita na fakultetima.