Pola veka hip-hopa: Kako je nastao jedan od najpopularnijih muzičkih pravaca današnjice

Hip-hop, muzički stil koji je danas veoma slušan zahvaljujući muzičarima poput Drejka, Niki Minaž, Stormzija ili Kendrika Lamara, nastao je pre tačno 50 godina na žurci u tada jednoj od najsiromašnijih njujorških četvrti Bronksu.

Milioni ljudi danas idu na hip-hop koncerte, a ta muzika je u vrhu svetskih lista, ali on nije uvek bio toliko popularan, podseća BBC.

Većina poznatih hip-hop muzičara nije mogla da postigne neverovatan uspeh bez rada ljudi kao što su Di-džej Kul Herk, Grendmaster Fleš i Afrika Bambata.
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih Bronks je imao mnogo problema, bilo je mnogo borbi između različitih bandi, a hip-hop je postao glas ulice koji je lokalna zajednica koristila kao ventil za izražavanje mišljenja i problema tokom veoma nasilnog perioda u njihovim četvrtima.
A 11. avgusta 1973. godine jedna od žurki u Bronksu ističe se u odnosu na sve ostale – Džem „Povratak u školu“ Sindi Kembel organizovana je u rekreativnoj prostoriji u zgradi broj 1520 na Aveniji Sedžvik.

Bilo je to u vreme kad je disko muzika bila na vrhuncu popularnosti, ali Sindin brat Di-džej Kul Herk, koji je bio disk-džokej na tom događaju, želeo je da pušta muziku na kojoj su odrasli on i njegovi uglavnom crni vršnjaci – fank i soul.

U to vreme muzika se slušala sa vinilnih ploča puštanih na gramofonu. Herk bi puštao „brejkdaun“ ploča. „Muzički brejkdaun“ je kad jedan ili nekoliko instrumenata dobije solo deonicu – obično bubnjevi ili perkusije – a vokali i drugi instrumenti naprave pauzu.
Brejkdens je ime dobio od ljudi na ranim hip-hop žurkama u Njujorku koji su plesali na „brejk“ ritmove – samo perkusione delove – u pesmama koje su im puštane.

Svaka pesma koju je puštao Herk imala je u sebi „brejk“ a onda je on sve odveo još jedan korak dalje – umesto da koristi jedan gramofon, koristio je dva i produžavao brejkove – perkusioni deo muzike – uz pomoć dve ploče koje je okretao.

On je to zvao „vrteška“ i bilo je to, prema mnogima, rođenje onoga što nam je danas poznato kao hip-hop, navodi BBC. 
Nešto kasnije iste godine, di-džej sa istočne strane Bronksa po imenu Afrika Bambata, bivši vođa bande kome je nasilja u njegovoj zajednici bilo preko glave, osnovao je pokret Zulu, koji je organizovao događaje na kojima su članovi bandi iz Bronksa mogli da se takmiče u brejkdensu i da slušaju muziku.

Počelo je kao muzički orijentisana omladinska organizacija u opasnom kraju Njujorka – Bronksu, ali je bilo toliko popularno da je postalo svetski pokret.

Nakon jenjavanja ratova bandi i suzbijanja radikalnih crnačkih grupa od strane FBI-ja kasnih 1960-ih, pojava hip-hopa početkom 70-ih predstavljala je duboku promenu. Umesto direktnog političkog delovanja, nova generacija se izražavala kroz DJ-ing MC-ing, brejkdens i grafite, „četiri elementa“ hip-hopa. 
Umetnik Fab 5 Fredi iz Bruklina, kome se pripisuje premošćivanje jaza između njujorške muzike i sveta vizuelne umetnosti, tvrdio je da je interaktivnost ova četiri elementa dokazala da hip-hop prevazilazi čisto muzički ili umetnički pokret – on je postao celokupna kultura.

Sredinom sedamdesetih nastaje i ono bez čega se ne može zamisliti hip-hop: skrečovanje. Di-džej po imenu Grendmaster Fleš koji je voleo elektroniku i nauku počeo je da koristi ruke da bi manipulisao vinilom dok se okreće na njegovim gramofonima, da bi ga zaustavljao i ponovo puštao.

To je postalo poznato kao skrečovanje – zato što igla koja putuje po brazdama ploče (da bi stvorila zvuk) „grebe“ vinil kad di-džej gura ploču napred-nazad.

Prva ploča „Rapper’s Delight“ Šugerhil Genga – koji su činili Vonder Majk, Master Dži i Big Beng Henk objavljena je 1980. godine i istoimena pesma sa nje postala je prva hip-hop pesma svih vremena koja je ušla na američke i britanske top-liste. Hip-hop je dotad još bio andergraund umetnička forma.

Stil je bio veoma sličan blok žurki ili džemovanju u parku, pošto je grupa prosleđivala mikrofon između sebe – a popularnost numere  naprosto je eksplodirala.
Zato što je to bila prva hip-hop pesma ikada snimljena i zato što je ovaj muzički stil mogao da se čuje širom sveta, mnogi ljudi su pomislili da su Šugarhil Geng pioniri repa, ali dosta pripadnika etablirane hip-hop zajednice nisu bili srećni zbog toga.

Oni su tvrdili da Šugarhil Geng nisu reperi niti em-sijevi (MC) i da nisu potekli iz kolevke hip-hopa – njujorškog Bronksa – već iz Nju Džersija, koji je 150 kilometara dalje.

Mnogi od kritičara cenjeni crni reperi su se mučili da dovedu svoju muziku pred mase – muziku koja je originalno nastala u crnačkoj zajednici a onda se pojavi belac koji preuzme muzički stil hip-hopa i odmah dospe na prvo mesto – „Ice, Ice, Baby“ Vanile Ajsa vinula se na prvo mesto američke Bilbordove top liste odmah posle objavljivanja 1990. godine.

„To što sam beo je imalo veze s tim, ali ne toliko kao što neki tvrde“, rekao je 1991 Vanila Ajs.
Devedesete se često nazivaju zlatnim dobom hip-hopa – uz imena kao što su Snup Dog, Naz, Misi Eliot i Džej-Zi redovno je u vrhovima top lista.

Pedeset godina od rođenja, hip-hop je žanr koji nastavlja evoluciju. Tako je u Velikoj Britaniji, gde je iz hip-hopa nastao „grajm“ – britanski elektronski rep koji je krenuo iz crnačkih zajednica Istočnog Londona ranih 2000-ih.

Hip-hop, muzički stil koji je danas veoma slušan zahvaljujući muzičarima poput Drejka, Niki Minaž, Stormzija ili Kendrika Lamara, nastao je pre tačno 50 godina na žurci u tada jednoj od najsiromašnijih njujorških četvrti Bronksu.