Popis osvetlio katastrofalno stanje obrazovanja u Srbiji: Učenje se smatra gubljenjem vremena

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević izjavio je da su podaci popisa stanovništva koji se odnose na obrazovanje sami po sebi loši.

Kako je rekao za FoNet, Srbija ima više građana sa samo osnovnim obrazovanjem ili bez obrazovanja, nego sa visokim i višim.

Pavićević, koji je i član parlamentarnog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj je, povodom podatka da je nešto više od šest odsto stanovništva bez osnovne škole, a oko 18 odsto samo sa osnovnom školom, dok visoko i više obrazovanje ima više od 20 odsto stanovništva, ocenio za FoNet da je stanje još lošije ukoliko se sagledaju i ostali pokazatelji.

„Rezultati PISA testiranja pokazuju da je svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen i da problemi u našem obrazovanju počinju već od četvrtog razreda osnovne škole“, naveo je Pavićević.

Prema njegovim rečima, i porast broja visoko obrazovanih se mora uzeti sa rezervom, s obzirom na inflaciju sumnjivih, čak nelegalnih, diploma od 2011. godine.

Kao krivca za negativne pokazatelje Pavićević vidi, na prvom mestu, lošu obrazovnu politiku, ali i kadrovska rešenja u obrazovnim institucijama, uključujući Ministarstvo prosvete.

„Vlada iz godine u godinu odbija da podigne udeo obrazovanja u bruto društvenom proizvodu (BDP), koji je jedan od najnižih u Evropi“, izjavio je Pavićević, uz konstataciju da ne treba izgubiti iz vida ni širi društveni i politički kontekst.

„Obrazovanje, tačnije znanje, nije više osnov društvene prohodnosti i uspeha. Učenje i obrazanje se smatraju gubljenjem vremena, jer postoje političke i društvene prečice za uspeh. Slično važi i za materijalni i društveni status nastavnika. To je, iz perspektive društvenog statusa, gubitničko zanimanje“, rekao je Pavićević.

On kao rešenje za stanje u prosveti vidi povećanje izdvajanja za obrazovanje, koje bi, prema njegovom mišljenju, trebalo povećati sa sadašnjih 3,5 odsto BDP na evropski prosek od oko pet odsto. 

Pavićević je naveo da su u Srbiji obrazovne reforme uvek izvođene bez prave budžetske podrške.

Druga važna stvar koju treba popraviti je položaj nastavnika. Oni su izloženi pritiscima, čak nasilju, troše vreme na razne papirologije i imaju ispodprosečne plate, rekao je Pavićević.

Treba prekinuti „ad hok“ eksperimente poput dualnog obrazovanja, uvedenog na konferenciji za štampu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ocenio je Pavićević, uz konstataciju da je neophodno početi široku društvenu raspravu o tome kakvo nam je obrazovanje potrebno i ne donositi zakone i uvoditi reforme ispod žita, tokom leta i pred početak školske godine.

Predsednik parlamentarnog Odbora za obrazovanje, nauku i tehnološki razvoj Marko Atlagić je povodom  podatka da više od šest odsto stanovništva nema završenu osnovnu školu izjavio da je to određeni napredak u odnosu na 2011. godinu, kada više od 13 odsto stanovništva nije imalo ikakvo obrazovanje.

„Treba uzeti u obzir da je najviše stanovnika bez osnovne škole u opštinama Bujanovac, Bojnik i Plandište, gde većinu populacije čine Romi. Mi smo mnogo toga učinili proteklih desetak godina na integraciji Roma u osnovnim školama. Sada ima mnogo više Roma koji završavaju ne samo osnovnu školu“, naveo je Atlagić.

Prema njegovim rečima, plan je da se u ruralnim područjima, odnosno udaljenim selima, zadrže osnovne škole, bez obzira na broj učenika.

„To znači da neće biti zatvaranja škola. Plan je da se uvede internet i u najzabitije škole“, izjavio je Atlagić, uz tvrdnju da se radi na reafirmaciji vaspitne uloge škole i učitelja, ali i celog društva.

„Borićemo se da svedemo broj neobrazovanih na nulu i da nema jedinica u osnovnoj školi. To podrazumeva da će se prilikom ocenjivanja uzimati u obzir i uslovi u kojima đak živi i uči. Učenicima sa slabijim uslovima će se pružiti nove mogućnosti za rad i napredak u školovanju, tako da će biti motivisaniji da uče i stignu do zvanja“, rekao je Atlagić.

Iz Ministarstva prosvete su poručili da proteklih 20 godina u kontinuitetu ulažu napore u proces reforme kompletnog srednjeg obrazovanja.

„Došlo je do inoviranja kako opštih, tako i specifičnih ciljeva srednjeg obrazovanja, usmerenim na sticanje stručnih znanja, razvoj ključnih sposobnosti i veština neophodnih za uspešan rad, dalje učenje i postizanje veće fleksibilnosti u prilagođavanju promenljivim zahtevima tržišta rada“, naveli su iz Ministarstva prosvete.

Konstatovano je da je povećan obuhvat stanovništva koji u svojstvu vanrednog učenika završava srednju školu.

„Ukoliko se učenik vanredno školuje za prvo zanimanje, onda je taj oblik obrazovanja besplatan. Na taj način država podstiče povećanje obuhvata srednjim obrazovanjem“, konstatovali su u Ministarstvu prosvete.

Dodali su da afirmativne mere kakve se sprovode pri upisu učenika u srednju školu i odnose se na učenike romske nacionalnosti i učenike sa teškoćama u razvoju rezultiraju povećanjem obuhvata učenika iz tih osetljivih grupa.

Profesor Fakulteta političkih nauka Đorđe Pavićević izjavio je da su podaci popisa stanovništva koji se odnose na obrazovanje sami po sebi loši.