Poskupele školarine na osam fakulteta Univerziteta u Beogradu

Na osam fakulteta troškovi samofinansirajućih studenata poskupeli su za najmanje 1.000 do najviše 10.000 dinara u odnosu na prošlogodišnje cene, a to su one koje važe u aktuelnoj 2025/26. godini.

Školarina će u predstojećoj godini studija biti jeftinija samo na jednom studijskom programu i to su osnovne akademske studije sestrinstva na Medicinskom fakultetu. Na više od dve trećine fakulteta našeg najvećeg univerziteta školarine su ostale nepromenjene. Identične kao i lane su i ubedljivo najskuplja školarina od 300.000 dinara na Arhitektonskom fakultetu kao i četiri i po puta jeftinija, ujedno i najniža suma u visini od 66.000 dinara, koliko za godinu visokog obrazovanja plaćaju studenti Fizičkog fakulteta, piše Politika.

Fakulteti na kojima su poskupele školarine za sve ili samo pojedine studijske programe su: Ekonomski, Mašinski, Pravni, Tehnički u Boru, Fakultet organizacionih nauke, Fakultet političkih nauka, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Filološki.

Najveća razlika u ceni školarine na fakultetima pod okriljem Univerziteta u Beogradu je na Tehničkom fakultetu u Boru, gde su troškovi za godinu dana školovanja sa aktuelnih 60.000 uvećani na 70.000 dinara za samofinansirajuće studente srpske državljane, dok za strance nije bilo promene cene školarine i ona košta 2.000 evra. Na Fakultetu organizacionih nauka visina školarine za studijske programe na srpskom jeziku za narednu godinu iznosi 180.000 dinara, dok u aktuelnoj košta 171.000, odnosno 9.000 dinara manje. Poskupljenje školarina na Ekonomskom fakultetu znači da će se kretati od 115.853 do 152.400 dinara, zavisno od uspešnosti studiranja, odnosno broja ostvarenih bodova u toku školske godine, a sada su školarine u rasponu od 112.479 do 147.999 dinara. Mašinski fakultet povećao je školarine za studijski program mašinsko inženjerstvo na srpskom jeziku sa 108.000 na 111.000 dinara, dok je na smeru za informacione tehnologije u mašinstvu cena ostala ista – 180.000 dinara po školskoj godini. Cena godine studija za studente koji plaćaju školovanje na Pravnom fakultetu povećana je sa 114.000 na 117.000 dinara, a na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja sa 150.000 na 156.000 dinara. Školarine su povećane i na Fakultetu političkih nauka, tako da će studijski programi novinarstvo i međunarodne studije za koje ove godine akademci plaćaju 110.000 dinara od naredne koštati 114.440 dinara, suma za politikologiju je uvećana sa 100.000 na 105.000 dinara, a za studijski program socijalna politika i socijalni rad sa 105.000 na 109.200 dinara. Cena školarine na Filološkom fakultetu uvećana je za svega 1.000 dinara, sa 119.000 na 120.000 dinara.

Jedino je Medicinski fakultet korigovao cenu školarine naniže, i to ne drastično, već za 500 dinara, na osnovnim akademskim studijama sestrinstva, sa 122.100 dinara na 121.600 dinara, dok je visina školarine za samofinansirajuće studente integrisane akademske studije medicine ostala nepromenjena i iznosi 127.100 dinara.

Cene školarina ostale su iste na Arhitektonskom (300.000 dinara), Biološkom (100.000 dinara), Geografskom (96.000 dinara), Građevinskom (120.000 dinara) i Elektrotehničkom fakultetu, gde godinu dana visokog obrazovanja na studijskom programu elektrotehnika i računarstvo košta 144.000, a za softversko inženjerstvo treba izdvojiti 282.000 dinara, skoro kao i za arhitekturu. Bez promene su i troškovi studija na Matematičkom fakultetu.

Tu školarina za studijski program informatika košta 165.000 dinara, dok za smerove astronomija i astrofizika kao i matematika iznosi 150.000 dinara, s tim da će značajno manje od toga plaćati oni koje budu opredelili za modul profesor matematike i računarstva. Njih će godina koštati 90.000 dinara, što znači da je na Matematičkom fakultetu i dalje na snazi takozvani stimulativni popust od 60.000 dinara za studente koji nameravaju da postanu nastavnici u školama.

Korekcija školarine nije bilo ni na Poljoprivrednom (90.000 dinara), Pravoslavnom bogoslovskom (105.000 dinara), Rudarsko-geološkom (76.000 dinara), Saobraćajnom (130.000 dinara), Stomatološkom (180.000 dinara), Tehnološko-metalurškom fakultetu (75.000 dinara).

Cene su ostale nepromenjene i na Fakultetu bezbednosti (118.200 dinara), Fakultetu veterinarske medicine (138.000 dinara), Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača (111.000 dinara), Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (93.000 dinara). I u narednoj akademskoj godini školarine će koštati kao i sada i na Fakultetu za fizičku hemiju (84.000 dinara), Farmaceutskom (145.000 dinara), Fizičkom (66.000 dinara), Filozofskom (118.548 dinara), Hemijskom (102.000) i Šumarskom fakultetu (80.000 dinara).

U skladu sa aktuelnim Zakonom o visokom obrazovanju država refundira polovinu iznosa školarine koju su platili samofinansirajući studenti, ali pravo na ovu nezanemarljivu finansijsku podršku studenti mogu da ostvare samo za godinu studija koju su prvi put upisali na bilo kom nivou studija, odnosno za sve predmete koje su u toj godini prvi put upisali. Propisi nalažu da se polovina troškova školarine samofinansirajućim studentima iz državnog budžeta refundira dvaput godišnje i to do 30. aprila za sumu plaćenu do kraja februara aktuelne akademske godine, odnosno do 30. septembra za preostali iznos plaćene školarine, a na osnovu podataka koje visokoškolske ustanove dostavljaju resornom Ministarstvu prosvete. Nužno je da se studenti koji imaju pravo na refundaciju dela školarine prijave za otvaranje Studentske kartice posredstvom portala Uprave za trezor da bi im po ovom osnovu mogao biti uplaćen novac iz državne kase.