Poskupljuje hleb „Sava“

Najveći pojedinačni trošak u vekni od 500 grama je brašno tipa 500, koje košta 21 dinar. So učestvuje sa svega 52 pare, svež kvasac košta nešto više od tri dinara, dok aditivi, koji se koriste u malim količinama, cenu povećavaju za još 58 para.

Drugi deo cene čine troškovi proizvodnje, poput struje i gasa, iznose oko 4,5 dinara, rad i doprinosi 12,5 dinara, prevoz 2,5 dinara, dok ostali troškovi proizvodnje i poslovanja iznose nešto više od 10 dinara.

Sve to dovodi do maksimalne proizvođačke cene od 55 dinara, na koju se dodaju PDV od 10 odsto i ograničena trgovačka marža od šest odsto, što daje konačnu cenu od 65 dinara.

Predstavnik Ministarstva poljoprivrede Nenad Vujović ističe da na cenu hleba najviše utiču cene energenara i rada.

„Kalkulacije su različite od različitih pogona, da li ima veći ili manji broj radnika, kakva je proizvodnja, da li ima prostora da se s ovim ostalim proizvodima pokriva određeni deo priče, tako da cena može varirati“, navodi Vujović.

Dodaje da veliki deo proizvođača sa ovom cenom može obezbediti da nema gubitak.

„Svako ograničenje u nekoj branši podrazumeva opterećenje za proizvođača. Međutim, to je mera koja se godinama unazad sprovodi i imaju prostora da jednom racionalnom proizvodnjom nadomeste deo koji definiše uredba“, kaže Vujović.

Kako kaže, poljoprivredna inspekcija ima zadatak da pored tržišnih inspektora proverava sve što je uredba propisala.

„Uredba je propisala da određenu vrstu hleba potrošači moraju da proizvedu u količini od 30 odsto. Kontrola se vrši u pekarama na osnovu radnih naloga, količina koje su proizvedene, otpremnica i proizvodnih lista“, objasnio je Vujović.

Dodaje da se potrošači češće odlučuju za kvalitetnije vrste hleba.