• Poznavanje jezika nije uslov za dobijanje radne dozvole: Kako strani radnici prevazilaze problem sporazumevanja u Srbiji

    Od 2020. godine broj stranih radnika u Srbiji je udvostručen. Nacionalna služba za zapošljavanje izdala je prošle godine preko 52.000 radnih dozvola, što je 17.000 više nego 2022. Građevinci, dostavljači i vozači u Srbiji sve ćešće su iz Nepala, Indije, Pakistana i Šri Lanke tako da se postavlja pitanje koliko im nepoznavanje srpskog jezika stvara prepreku u radu i kako je prevazilaze.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Poznavanje jezika nije uslov za dobijanje radne dozvole: Kako strani radnici prevazilaze problem sporazumevanja u Srbiji
    Foto: Pixabay

    Da učenje srpskog jezika nije lako potvrdile su Ivon Osemahu i Prešs Čidera iz Nigerije koje rade kao konobarice u jednom kafiću u Nišu. U Srbiju su stigle kao studentkinje medicine iz Ukrajine zahvaćene ratom. Ivon i Prešs se snalaze na engleskom jeziku, ali su naučile i nekoliko reči srpskog jezika.

    Prešs je ispričala za Euronews Srbija da ne planira da ostane u Srbiji, da želi da ide u Kanadu, ali veruje da može i da promeni mišljenje.

    „Ako se ukaže mogućnost da ostanem i dobijem posao nakon školovanja – zašto da ne“, rekla je za Euronews Srbija Ivon upitana o planovima za budućnost.

    Ko angažuje prevodioce?

    I dok se Ivon i Prešs snalaze na engleskom jeziku, za brojne građevinske radnike iz Turske,Nepala, Indije i Indonezije situacija je kompleksnija.

    Jelena Jevtović iz Unije poslodavaca Srbije rekla je za Euronews Srbija da pojedini poslodavci angažuju prevodioca, a da sve o zavisi od vrste posla i toga koliko strani radnici dugo ostaju u Srbiji.

    „Neki angažuju prevodioca, neki na engleskom. Sve zavisi od prirode posla i toga koliko ljudi dugo ostaju. Poslodavac napravi u sistematizaciji to radno mesto, i jednostavno mu bude prevodilac ceo dan. Na gradilištima se to uglavnom dešava“, kaže Jevtović.

    Koja radna snaga iz inostranstva dolazi u Srbiju?

    Istraživanje koje je radio NALED među svojim članstvom koje broji više od 350 poslodavaca i kompanija u Srbiji, oko 45 odsto poslodavaca je kao ključni navelo problem da pronađu kvalitetnu i odgovarajuću radnu snagu.

    Menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Todo Terzić kaže za Euronews Srbija da poslodavci angažuju radnika iz inostranstva, ako ne mogu da pronađu odgovarajućeg radnika u Srbiji.

    On kaže da u Srbiju ne dolazi nužno samo radna snaga na sezonskim poslovima i da se beleži sve veći broj i priliv edukovanog, visoko stručnog kadra koji donosi nova znanja i inovacije.

    „To će svakako uticati i na naše tržište rada, da naši radnici koji dolaze u firme mogu da se upoznaju na nekim novim sistemima rada i ja verujem da će to da unapredi situaciju u poslovanju“, rekao je Terzić.

    On je rekao da je NALED uz podršku Švedske agencije za međunarodnu saradnju SIDE sproveo istraživanje na uzorku od 187 privrednih društava gde su targetirana velika, mala i srednja privredna društva.

    „Došli smo do zaključka da oko 14 odsto privrednih društava u Srbiji koje smo anketirali angažuje strane radnike. Naravno, najveći broj firmi koje angažuju strane radnike jesu definitivno velika privredna društva, njih 27 odsto u ukupnom uzorku. Svakako, tu su i srednja privredna društva, nekih 20 odsto u ukupnom uzorku istraživanja“, kaže Terzić.

    Kada se radi o angažovanju stranog radnika, slična je procedura kao i kada poslodavac zapošljava domaćeg radnika.

    „Poslodavac koji je rešio da angažuje stranca, u samom postupku angažovanja dužan je da angažuje radnika koji je stekao pravo na boravak u Srbiji. Taksa koja se plaća za dobijanje radne dozvole je između 16.000 i 17.000 dinara. Kada govorimo takođe o dodatnim troškovima, treba napomenuti da je poslodavac, barem kroz istraživanje koje smo mi radili, davao negde oko 80.000 dinara u proseku da se prevede i overi dokumentacija kako bi radnik imao sva prava i kako bi mogao biti prijavljen u nekom brzom roku“, kaže Terzić.

    Iz godine u godinu broj radnika sezonaca u poljoprivredi se povećava, a Terzić kaže da su to poslovi koji ne mogu da se rade duže od šest meseci.

    „Dakle, govorimo o setvi, sadnji, orezivanju voća, prikupljanju voća, sortiranju voća. Naravno, prednjače domaći radnici, ali iz godine u godinu evidentan je priliv i stranih radnika. Negde između 3 i 5 odsto u ukupnom udelu sezonskih radnika su i strani radnici“, rekao je Terzić.

    Povodom najave da bi od 1. marta trebalo da stupi na snagu potpuno slobodno tržište rada za zemlje Zapadnog Balkana i na pitanje šta će to značiti za razmenu radne snage u regionu, Terzić je rekao da će priliv i fluktuacija radne snage u celom regionu doneti takođe boljitak.

    „Kao što nam je neophodno da imamo slobodan promet i roba i usluga, prometi i fluktuacija radne snage svakako će doprinuti razvoju poslovanja i boljem privrednom ambijentu“, kaže Terzić.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Da li je Srbija spremna za meso iz laboratorije

    Analitičar i urednik platforme Poljoprivredne novosti, agronom Miloš Stojanović, kaže da se zamenski proizvodi za meso i dalje uglavnom prave od biljaka i da je proizvodnja mesa u laboratorijama […]