Nakon rasporeda učenika u prvom upisnom krugu ostalo je praznih mesta i u specijalizovanim srednjim školama i obrazovnim profilima, što je praksa koja se ponavlja iz godine u godinu.
Ipak, utisak je da su ove godine odeljenja za učenike sa posebnim sposbnostima za informatiku i računarstvo prošle bolje nego svih prethodnih.
U Gimnaziji u Velikoj Plani upisano je samo sedam učenika, od planiranih 20. Sve ostale škole sigurne su što se tiče formiranja IT odeljenja.
Od četiri gimnazije koje imaju odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za biologiju i hemiju samo dva mesta nisu popunjena u nišoj Gimnaziji „Bora Stanković“.
U odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za istoriju i geografiju koja postoje u pet škola, ima još mesta u somborskoj gimnaziji „Veljko Petrović“, Karlovačkoj i Devetoj gimnaziji.
Praznih mesta ima i u odeljenjima za nadarene za fiziku – u Zemunskoj i niškoj Gimnaziji „Svetozar Marković“.
Što se tiče sportskih odeljenja najviše slobodnih mesta ima u Gimnaziji u Priboju (10), a upisne kvote nisu popunile ni škole koje prvi put uvode ova odeljenja – Gimnazija „Borislav Petrović Braca“ u Vršcu, „Svetozar Marković“ u Subotici i Gimnazija u Ivanjici.
Kada je reč o odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za audio-vizuelne umetnosti u Gimnaziji u Kruševcu upisano je 17, od planiranih 20 učenika, a praznih mesta ima u Gimnaziji u Pirotu i novosadskoj gimnaziji „Laza Kostić“.
Sa brojem đaka kubure filološka odeljenja, čak i nekada popularna za engleski jezik, gde je nakon prve raspodele prazno 44 mesta. Slično je i sa klasičnim naukama. U Karlovačkoj gimnaziji od 12 planiranih tek jedan đak je raspoređen, a po nekoliko slobodnih mesta ima i u kineskom, japanskom i nemačkom odeljenju u ovoj školi. Beogradska Filološka gimnazija u nemačkom odeljenju ima osam praznih mesta, od 24 planirana.
Praznih klupa biće i u bilingvalnim odeljenjima u nekim školama.
Nakon rasporeda učenika u prvom upisnom krugu ostalo je praznih mesta i u specijalizovanim srednjim školama i obrazovnim profilima, što je praksa koja se ponavlja iz godine u godinu.