Prečišćavanje otpadnih voda otkrilo novi resurs u Srbiji: Vlada usvojila i Program upravljanja
Vlada Srbije usvojila je Program upravljanja muljem u Republici Srbiji do 2033. godine. Taj program deo je usklađivanja sa propisima Evropske unije, a sve u cilju korišćenja mulja kao vrednog resursa.
Podeli vest:
Proces prečišćavanja vode oponaša ljudski organizam. Tako je bar u biološkom postrojenju za preradu otpadne vode „Smurfit Kappa“, jer se najvažniji proces u reaktoru zove varenje. Za to su, kažu stručnjaci, potrebne bakterije.
„Ceo proces su ustvari bakterije, one manje više rade sve same. Rade tako što ih mi kontrolišemo pomoću laboratorijskih analiza i pomoću nekih hemikalija“, kaže marko Anđelković, procesni inženjer „Smurfit Kappa“.
Bakterije koje se nalaze u mulju prečišćavaju 80 odsto vode. Što više vode se preradi, to će više rasti mulj. Kako bi započeli proces prečišćavanja vode, ova irska kompanija morala je da uveze 17 cisterni mulja. Kada ga bude bilo više nego što je potrebno, mulj će odavde ići na deponiju ili će biti spaljen.
„Još uvek nismo izdvojili prvu količinu, ali to je plan pošto u Srbiji ne postoji tretman anaerobnog mulja koji ima visoku novčanu vrednost i koji može da se koristi za druga postrojenja“, naveo je on.
Upravljanje muljem
To bi uskoro moglo da se promeni. Vlada Srbije usvojila je program upravljanja muljem u narednih 10 godina koji će regulisati skladištenje i dalju upotrebu mulja.
Zemlje Evropske unije proizvedu 8,7 miliona tona mulja godišnje, a skoro polovina se kasnije koristi u poljoprivredi. Prednosti iskorišćenja mulja su višestruke, navode stručnjaci.
„Smanjiće se upotreba i troškovi kupovine komercijalnih mineralnih đubriva jer se on može potencijalno iskoristiti u poljoprivredi, smanjiće se potrošnja električne energije a ujedno će se doprineti smanjenji emisije sa efektom staklene bašte“, kaže za Euronews Srbija Anita Leovac Maćerak sa Katedre za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine na PMF-u u Novom Sadu.
Da se mulj može višestruko koristiti kao resurs potvrđuju i u kompaniji „Smurfit Kappa“ gde se 1 odsto nataloženog mulja vraća u proces proizvodnje papira.
Izgradnja novih postrojenja
Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva za zaštitu životne sredine kaže da je Vlada Srbije donela program upravljanja muljem.
„Postojala je potreba da se sistemski reši otpadni mulj koji se stvara u postrojenjima za preradu otpadnih voda. U planu je izgradnja novih postrojenja sa otpadnim muljem gde će se količina otpadnog mulja znatno povećati“, navela je ona.
Dodaje da je sam program urađen sa direktivama EU. Navodi da je najdominantniji način rešavanja mulja njegova upotreba u poljoprivredi.
„Nisu sve zemlje prihvatile ovo rešenje. Može se koristiti za kospaljivanje u cementnim industrijama, ali i da se spaljuje u postrojenjima za spaljivanje mulja. Najlošija opcija je odlaganje mulja na sanitarnim deponijama“, rekla je ona.
U narednom periodu biće urađeno 359 postrojenja za prečišćavanje vode, te će se zbog toga drastično povećati količine mulja. Dokić kaže da se zbog toga uspostavljamo sistem kako će se zbrinjavati mulj.
„Moraćemo da uradimo analizu da li mulj može da ima upotrebnu vrednost i da li može da se koristi u poljoprivredi. Tek kada se urade analize i kada se utvrdi da može da se koristi kao đubrivo za poljoprivredu“, zaključila je ona.
Podeli vest:
