Predlozi stručnjaka: Nov sistem zaključivanja ocena, manja odeljenja, drugačiji časovi

U situaciji sve izvesnije “borbe sa vetrenjačama”, grupa od 15-20 stručnjaka u obrazovanju – univerzitetskih profesora, nastavnika iz osnovnih i srednjih škola i zaposlenih u lokalnim samoupravama, shvatila je da nešto mora da se promeni, naročito nakon velikih majskih tragedija koje su Srbiju zadesile prošle godine.

Stručnjaci su proveli više od godinu dana analizirajući stanje u domaćem obrazovnom sistemu sa ciljem pronalaženja rešenja i preporuka koje bi iz toga sledile. Tako je došlo do dokumentovanja širokog spektra problema, u rasponu od predškolskog pa sve do visokog obrazovanja, nakon čega je grupa predložila obiman skup mera za njihovo regulisanje u tekstu “Kako do kvalitetnog obrazovanja i vaspitanja za našu decu“. Kroz 30 iznetih tačaka, obuhvaćeno je pitanje kvaliteta nastave, rada nastavnika, nastavnog programa, upravljanja, kao i finansiranja.

Nekoliko meseci kasnije, grupa je sa svojim predlozima izašla pred javnost.

Kako je NIN ranije pisao, prema nizu međunarodnih testiranja, među kojima su najviše pažnje privukli rezultati PISA testova đaci u Srbiji lošiji su u proseku od svojih vršnjaka iz zemalja OECD i u čitanju, i u matematici i u nauci.

Docent na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu Nenad Stevanović ističe da na rezultate učenika i njihov napredak najveći uticaj ima upravo nastavnik.

Stevanović: Najveći uticaj na rezultate i boljitak učenika ima nastavnik

“Ako želite da promenite obrazovni sistem, da bude bolji, da li ga merili kroz postignuća učenika, kroz neke kvantitativne parametre ili merili koliko su ti učenici zadovoljni onim što su naučili, kako su se razvili, kakav im je kvalitet života i šta postižu kasnije u tome – ako probate to da merite, doći ćete do podataka da najveći uticaj na te rezultate i boljitak ima nastavnik, u smislu njegovog rada, njegove ličnosti, njegovog odnosa u obrazovanju i učenika u celom obrazovnom procesu”, rekao je Stevanović.

I mada to nije novost i svakako jeste nešto na čemu se sve češće insisitira, on naglašava da su prosvetari saglasni da je neophodno da počnu da vrše veći pritisak na javnost.

“Mi sada vršimo pritisak na sve koji mogu da učine nešto. Ova profesija je jednostavno dovedena do nivoa da niko više neće da se bavi njom. Nastavnici odlaze, a ono malo što je ostalo suočava se sa problemima kao što su profesionalno izgaranje, narušavanje mentalnog i somatskog zdravlja, pa čak najosnovnija bezbednost biva ugrožena. Nastavnici moraju da napreduju tokom cele karijere, moraju imati veće učešće u procesu odlučivanja i u obrazovnim politikama i na lokalnom, ili širem nivou, moraju biti primer mladim budućim nastavnicama”, smatra Stevanović.

Prema rečima Vere Spasenović, redovne profesorke na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, unapređenje odnosa učenika i nastavnika može doprineti promenama na mnogim obrazovnim poljima.

Spasenović: Kultura saradnje, ukidanje opšteg uspeha i najviše 25 učenika po odeljenju

„Ako imamo kvalitetnu nastavu u kojoj su učenici misaono angažovani, ukoliko je nastava zanimljiva i inspirativna i ako učenici imaju doživljaj da je ono što uče smisleno, relevantno i povezano sa njihovim životom. Ukoliko je škola dobra zajednica u kojoj se neguju dobri međuljudski odnosi, saradnja, briga za druge, osećanje pripadnosti školi i ukoliko učenike pitamo za mišljenje o onome što je za njih bitno – onda će sigurno biti i manje nasilja i drugih oblika neprihvatljivog ponašanja“, objašnjava Spasenović.

Ona dodaje da je u radnoj sredini neophodno da se nastavnici osete kompetentno, da samostalno donose odluke, kao i da budu cenjeni i uvaženi za ono što rade, što će direktno uticati i na njihovu motivaciju.

„Potrebno je da se u školama neguje inicijativnost, samostalnost, kreativnost nastavnika i da se to uvaži. Potrebno je da se nastavnicima u većoj meri omogući da samostalno donose odluke o onome šta i kako će raditi u svojoj nastavnoj praksi. Njima je autonomija formalno data i oni je imaju, ali je problem što su naši programi nastave i učenja i dalje preopširni, preobimni. Obuhvataju čitav niz nastavnih oblasti, tema i sadržaja, gradivo se brzo prelazi. Zato ne ostaje puno vremena za organizovanje časova koji bi bili inovativni, koji bi podsticali kreativnost, gde bi se diskutovalo, istraživalo i kritički promišljalo“, kaže Spasenović.

Iz toga proističe jedan od predloga, koji podrazumeva da se programi nastave i učenja, ali i ishodi i standardi postignuća „revidiraju i po dubini i po širini“.

“Bez toga nema kvalitetne nastave. Nema nastavnika koji će se osećati kompetentno i koji će misliti da ima smisla ono što je njihov posao i angažovanje, već ćemo imati nastavnike koji se osećaju kao izvršioci onoga što im je ‘pristiglo od gore’. Takođe, predlažemo da se ukine opšti uspeh izražen u kategorijama odličan – vrlo dobar – dobar, nego da ostane prosečna ocena. Ona je nešto sa čime se učenik upisuje i u srednje i na visoko obrazovanje. Predlažemo da se i zaključna ocena ne zaokružuje na više ili niže nego da ostane isto kao da je to prosek”, navodi ona i naglašava da je važno negovati kulturu saradnje pre nego kulturu takmičenja.

Pored toga, Spasenović kao neke od daljih predloga grupe prosvetara ističe i da se broj učenika limitira na 25 po odeljenju, jer bi se na taj način lakše odgovorilo na potrebe svih đaka, ali i da se izvrši jača kontrola nad lokalnim samoupravama koje su zakonski obavezne da učestvuju u finansiranju rada škola, kad je materijalno tehničko održavanje u pitanju, investiciono i tekuće, i kada je reč o stručnom usavršavanju nastavnika.

Teodorović: Kao da smo smeli s uma mogućnost regrutovanja dobrih ljudi za nastavničku profesiju
Jelena Teodorović, redovna profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu naglasila je s druge strane važnost inicijalnog obrazovanja, kao prvog koraka prilikom kog se mladi ljudi susreću sa nastavničkim pozivom.

„Priča o inicijalnom obrazovanju mora da počne sa regrutacijom srednjoškolaca. To je nešto što je u našim obrazovnim politikama nepostojeće. Dakle – ko se prijavi, taj će da radi. Kao da smo smeli sa uma da postoji mogućnost da jedna od bitnih obrazovnih mera bude veoma aktivno regrutovanje dobrih ljudi da uđu u nastavničku profesiju. Što se tiče regrutacije srednjoškolaca, toga ima, samo ne u obrazovanju“, navodi Teodorović.

Ona dodaje da je neophodno da se pojačaju podsticaji učenika kako bi se odlučili za nastavničku profesiju.

„Mi svi sada oslikavamo nastavničku profesiju kao najužasniju u svetu. Moramo da je prikažemo kao izuzetnu, kao veoma nagrađujuću, motivišuću. Možete da budete kreativni, inicijativni, da imate autonomiju, to su sve mogućnosti. Potrebno je ojačanje kampanje visokoškolskih institucija – veb sajtovi moraju da budu izvrsni, prisustvo na društvenim mrežama mora da postoji. To je nešto gde ima još prostora za poboljšanje“, navodi Teodorović.

Kako ističe, problem leži i u tome što mladi nakon srednjeg ne dolaze dovoljno dobro pripremljeni za visoko obrazovanje.

„Predložili bismo da se značajno poveća broj gimnazijalaca u odnosu na broj dece koja imaju srednje stručno obrazovanje. Ono je skuplje od gimnazijskog, a 89 odsto učenika koji završe četvorogodišnje srednje stručno obrazovanje ide na fakultet. Imamo sumanutu situaciju gde imamo skuplje obrazovanje koje decu ne priprema za svet rada, već ih priprema, i to neadekvatno, za studiranje. Trebalo bi preusmeriti značajan broj dece, posebno iz ovih gimnazijama srodnih programa, i da povećamo broj ginazijalaca“, navodi Teodorović, koja dodaje da svakako i gimnaziju treba reformisati, kroz kvalitet nastave i veću izbornost, između ostalog.

Markov: Posao nastavnika je atraktivan, ali malo cenjen

Da se prosveta suočava sa ozbiljnim problemima, premda se ne pronalaze načini kako da se oni prevaziđu, smatra Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija.

„Ako bi neko poželeo da se našali, a možda i da bude ozbiljan, rekao bi da su nam škole baš onakve kakve su i plate nastavnika. Takva su i postignuća učenika, dakle ispod proseka. Da se nadamo, kao što se nastavnici nadaju da će u skorije vreme dostići posek, da ćemo i mi u najkraćem roku uspeti da podignemo ta postignuća na neki prosečan nivo, a o nekom natprosečnom možemo samo da sanjamo“, smatra Markov.

Osim planiranja, Markov navodi da takođe nedostaje veći pritisak, ali ne samo na javnost.

„Kolega je rekao da ovo sada nije pritisak na vlast, a zapravo bi trebalo i jeste – ja ovo doživljavam kao jedan ozbiljan pritisak na vlast. I mediji i naše kolege treba da pritiskaju vlast i on treba da bude konstantan i svakodnevan. Najveći problem jeste što nemamo podršku šireg društva da rešimo problem u prosveti“, kaže on.

Markov ističe da je još jedan ključan problem perspektiva u znanju, koju ne vide ni roditelji, a ni deca, već je pronalaze u nekim drugim stvarima, te da “znanje nije sredstvo pomoću kojeg će stići do tih ciljeva koje postavljaju ispred sebe”.

„Da li je posao nastavnika atraktivan – moje mišljenje je da jeste. Još kada bi samo malo više poziv bio cenjen u društvu, odnosno kada bi društvo uvidelo značaj profesora, nastave, škole i pre svega znanja, mislim da bismo mogli mnogo više da uradimo“, zaključuje Markov.