Preopterećenost dece nastavnim i vannastavnim aktivnostima: Put do uspeha?
Deca su preopterećena obavezama u školi i onima koje ispunjavaju posle škole – to će potvrditi gotovo svaki stručnjak sa kojim se razgovara o toj temi, a decu retko ko i pita šta je po njihovom izboru. Roditelji često iz najbolje namere decu upisuju na dodatne časove stranih jezika, razne edukativne programe, a dešava se neretko da treniraju i po dva ili više sportova. Da li je to pravi put ka uspehu i da li se uspeh deteta meri jedino kroz postignuća? Koliko vremena ostaje deci za ono što najviše vole – igranje i kako sve to utiče na razvoj deteta?
Podeli vest:
“Ima sve petice u školi! Osvojio je prvo mesto na takmičenju iz matematike! Najbolja je u razredu! Ume da svira gitaru, a sada uči i klavir! OsvojIla je prvo mesto na opštinskom takmičenju iz engleskog jezika!”
I ko bi onda pomislio da uz pohvale i ponos roditelja zbog uspeha svoje dece, može da se desi da bude pokrenuta peticija sa zahtevom da se školska radna nedelja skrati na četiri dana?! Pred kraj prošle godine potpisalo ju je gotovo 50 hiljada korisnika interneta, a među potpisnicima je najviše učenika. To govori u prilog tome da su i roditelji i deca pod svojevrsnim pritiskom.
“Zbog preobimnog gradiva, ne postiže se sve na času, pa su i roditelji prinuđeni da umesto da dete izabere neki sportić ili muzičku aktivnost, to bude matematika”, rekla je saradnica na portal „Bebac“ Olivera Leonid Pejin.
“Deci je potreban kontinuitet u slobodnom vremenu da bi oni mogli da se kvalitetno igraju. A igra je dečja potreba broj jedan”, kazala je Biljana Grbović iz Udruženja roditelja “Matica” .
Šta je pod broj jedan, a šta dolazi posle, roditelji odlučuju po spostvenom nahođenju, pa se dešava da pojedini iz najboljih namera žele da priušte deci ono što sami nisu mogli nekada davno da dobiju od svojih roditelja. Međutim…
“Treba osluškivati decu i zalivati ih da rastu u svim mogućim pravcima van tih okvira uverenja roditelja da oni znaju šta je za njih najbolje”, napominje Olivera Leonid Pejin.
„Oni su već osam sati u institucijama i bave se obrazovanjem. I onda im poslepodne treba porodica, treba im mir”, mišljenja je Grbović.
Preopterećenost dece obavezama nije dobra iz više razloga, za početak zbog usmerenosti ka uspehu u najranijem uzrastu. Često se zbog toga zapostavlja razvoj ličnosti, kao i razvijanje empatije i plemenitosti. Osim toga, deca su konstantno pod nadzorom odraslih, što takođe nije preporučljivo.
“Deca onda ne mogu da razviju sopstvene sposobnosti, kad stalno imaju nečije rukovodstvo, ne mogu da razviju sopstvenu inicijativu, sopstvenu sposobnost da se organizuju”, rekla je Grbović.
Kada se biraju vannastavne aktivnosti treba voditi računa o uzrastu deteta i o tome koliko vremena dnevno dete provodi u vrtiću ili u školi.
“Treba vrlo ograničiti, možda dva ili tri puta nedeljno neki sportić, to je dovoljno za decu školskog uzrasta koja su još u nižim razredima, kod učiteljice”, kazala je Grbović.
Sagovornice su složne u stavu da decu najpre treba učiti kako da samostalno donose odluke i kritički razmišljaju, a sve se to može postići uz izbalansirano vreme provedeno u učenju i u igri.
Podeli vest:
