Problematika femicida u Srbiji: Neophodno da postoji statistika o broju ubijenih žena

Za 30 godina rada Autonomnog ženskog centra, podršku za izlazak iz kruga nasilja dobilo je preko 30.000 žena. Žena – ženi veruje, ali zašto izostaje poverenje u institucije?

Vanja Macanović govorila je za N1 o problematici femicida i nedostatku poverenja u institucije.

„Sedam žena je ubijeno od početka godine, broj je možda i veći. Mi za to ne znamo jer ne postoji ni taj registar, a femicidi su verovatno mogli i da budu sprečeni. Pa kako? Mi kada pratimo slučajeve ubistava žena, gledamo da li je nasilje ranije bilo prijavljeno ili nije. Ako pogledamo sad podatke za ovu godinu, onda vidimo da smo u prvom slučaju imali nekoga ko je čak i bio osuđen na kaznu zatvora, pa je na žalost uradio to što je uradio. I još jedno ubistvo koje je, kako je po navodima medija, bilo ranije prijavljeno institucijama. U ostalim slučajevima žene nisu prijavljivale ranije nasilje. Mi nemamo dovoljno dobre podatke o tome. Tu se svaki put javlja to pitanje kako nam se desi da ti opasni nasilnici koji budu i u zatvoru, na kraju ipak uspeju nekako da pobede sistem i da urade ono što su naumili. Znači da ih sistem nije zaustavio u toj nameri da ubiju. Prošlogodišnja statistika ukazuje na to da smo u 28 slučajeva imali četiri slučaja da je ranije bilo prijavljeno nasilje, u svim ostalim slučajevima nije“, objašnjava Macanović i dodaje da je to ozbiljan broj žena koje su izgubile poverenje u institucije i da ih niko u njihovoj sredini – porodica, prijatelji, nije nekako hrabrio da probaju da potraže pomoć.

Dalje ona kaže da imamo preko 26.000 – 27.000 prijava nasilja godišnje, prema statistici.

„Preko 20.000 izrečenih hitnih mera. Znači, ne možemo da kažemo da sistem ne funkcioniše. Sistem funkcioniše. Negde bolje, negde loše. Sistem, nažalost, zavisi od pojedinca, kako će da odreaguje i to je ono što je nama problem. Što nama životi zavise, ne od toga kako su zakoni napisani, koji su potpuno uredu i među boljima su u Evropi, nego o tome kako ih profesionalci primenjuju. I tu je ono gde, kako kažem, propadaju. Ono što bi Srbija kao država mogla da uradi, definitivno jeste da postoji statistika o broju ubijenih žena“, savetuje.

Organizacija Autonomni ženski centar još je u maju 2022. godine pokrenula peticiju pod nazivom Zakuni se u zakon – da neovlašćeno deljenje intimnih snimaka i fotografija postane krivično delo.

„Mi smo u maju 2022. godine u stvari podnele tu inicijativu da ovo postane krivično delo i nažalost u decembru prošle godine dobili informaciju da radna grupa Ministarstva pravde, koja se bavi izmenom krivičnog zakonika, uopšte tu našu inicijativu nije uzela u razmatranje i zbog toga je krenula sad i ova peticija, cela inicijativa Zakuni se u zakon, da bi pokazali Ministarstvu pravde i radnoj grupi za izmenu krivičnog zakonika, da je to potreba postoji ali ne postoji politička volja“, objašnjava Vanja Baćanović iz Autonomnog ženskog centra.

Ipak, dobra vest u svemu je da je kroz 30 godina rada Autonomnog ženskog centra preko 30 hiljada žena dobilo pomoć, koje su bile u situaciji partnerskog, porodičnog, seksualnog nasilja.