Profesor o bezbednosti u saobraćaju: Električni trotineti pošast na putevima

Sprema se novi zakon o bezbednosti saobraćaja. Antić kaže da je zakon živa materija koja mora da se menja, piše N1.

„Svaki dan smo suočeni sa različitim izazovima po pitanju bezbednosti saobraćaja. Pre 30 godina na primer nismo imali mobilne telefone, a sada imamo jednu pošast na putevima – električne trotinete. Velike diskusije u naučnim krugovima se vode na koji način treba biti regulisana upotreba električnih trotineta. Savremeni trotineti mogu da razviju brzine i do 40 na sat, nije im mesto na trotoaru“, kaže on.

To je jedna od stvari, ističe, koja bi trebalo da bude regulisana novim zakonom.

„Treba da vidimo ko sme da vozi trotinet, sa koliko godina, da li će biti potreban neki test poznavanja nekih propisa, oprema, na koji način će biti korišćena… Mnoge stvari treba da budu regulisane zakonom. Infrastruktura je jedan od ključnih parametara. Ako mene pitate, električni trotinet je najsličniji biciklu, kuda se vozi bicikl, tuda se vozi i trotinet, mišljenja sam da trotinet nije nešto što treba da se vozi trotoarom“, kaže on.

Zakon, objašnjava on, da bi imao svoju ulogu, mora za određena ponašanja koja nisu u skladu sa zakonom da predviđa odgovarajuće sankcije.

„Kao što postoje sada za pešake i bicikliste, tako će biti i za one koji upravljaju električnim trotinetima. Šablon nekog normalnog civilizovanog ponašanja podrazumeva da se mi ponašamo na jedan način. U tom okviru postoje oni koji su nepopravljivi“, kaže on.

Bilo je najava i o oduzimanju vozila. Antić objašnjava o čemu se radi.

„Ljudi se plaše da će onome ko se normalno ponaša u saobraćaju biti oduzeto vozilo, ili nekom ko nekad prekrši nešto. To nije slučaj“, kaže on.

Srbija je, dodaje, u prethodnih 20 godina postigla odlične rezultate u bezbednosti saobraćaja.

„Sistem kaznenih poena je uveden 2009. godine, jer kazna mora da odgovara počiniocu“, ističe on.

Da bi dobro analizirali ponašanje ljudi u saobraćaju, kaže on, od suštinskog značaja su njihovo znanje i njihovi stavovi.

„Mi na Balkanu imamo neke pogrešne stavove, o upotrebi sigurnosnog pojasa, na primer, ljudi koji koriste pojas su omalovaženi, oni koji ga koriste na zadnjem sedištu posebno. Takođe, kada neko na neku proslavu dođe kolima, pa kaže da neće da pije, svi kažu ‘možeš jednu’“, kaže Antić.

Ideja je da se sistemski pristupi unapređenju bezbednosti saobraćaja, dodaje on.

„Moje informacije iz poslednjih godinu dana su da se sve češće i više gleda vezivanje pojasa na zadnjem sedištu i dosta je aktivnosti urodilo plodom da se podigne ta svest kod ljudi. Ljudi nisu svesni efekta sudara. Često oni koji su na prednjim sedištima ne razmišljaju koliko je važno da ovi iza njih budu vezani. Osoba od 75kg na zadnjem sedištu će udariti u slučaju sudara u sedište vozača silom kao da je udario auto“, objašnjava on.

Ističe da ne postoji jednistven recept, te da se mora sistemski delovati – edukacijom, spotovima.

„Sa druge strane, alkohol je bolest, ako imamo čoveka koji je bolestan, sankcija njega neće dovesti u šablon civilizovanog ponašanja, njemu je potrebno lečenje“, kaže Antić.