Profil srpskog apstinenta koga izbori ne zanimaju: imućniji Vojvođanin, do 30 godina starosti

Njih, i ostalih koji se mogu svrstati u grupu apstinenata, u Srbiji će na predstojećim izborima biti od 43 do 46 procenata, pokazalo je istraživanje koje je objavila Nacionalna koalicija za decentralizaciju (NKD), a prenosi Blic.

Najviše apstinenata, tradicionalno, ima među mladima od 18 do 30 godina starosti.

Prema istraživanju NKD, najčešće na izbore ne izlaze punoletni učenici i studenti koji čine čak 63 odsto apstinenata. Studija je, takođe, pokazala da je skoro svaki drugi apstinent (42 odsto) mlađi od 30 godina i da se najčeće radi o imućnijim građanima (37 odsto) iz Vojvodine (33 odsto).

 

S druge strane, na izbore najčešće izlaze žene starije od 65 godina, penzionerke iz južne i istočne Srbije, ali i one sa 13 i više godina školovanja koje imaju novca za pristojan život.

 

Sociolog Srećko Mihailović ističe da „kada dolazi do aktiviranja mladih, to su uglavnom vidovi protestnog aktivizma koji traju relativno kratko i nakon toga se mladi ljudi povlače ponovo u pasivnost“.

 

„Dakle, ako nam je stalo do veće izlaznosti u prvom redu treba se orijentisati ka mladim ljudima, a zaboraviti penzionere i one koji imaju više od 60 godina jer oni će izlaziti i verovatno znamo za koga će glasati„, ocenjuje Mihailović.

 

U NDK objašnjavaju da postoje građani koji bi hteli da izađu na izbore, ali im biračko mesto nije dostupno uz podnošljive troškove.

 

„Pretpostavljam da je za najmanje 20 odsto građana upisanih u birački spisak, biračko mesto nedostupno. To su u prvom redu naši građani upisani u birački spisak koji žive i rade u inostranstvu, i oni koji rade ili uče, studiraju u mestima koja su udaljena od njihovog mesta stalnog boravka gde su upisani u birački spisak i gde treba da glasaju. Praktično, realna ‘apstinencija’ kao voljno uzdržavanje od glasanja, najčešće je duplo manja od one koju nam saopštava RIK. Drugo je pitanje zašto se punoletnim građanima ne omogući glasanje koje ne podrazumeva fizičko prisustvo na biračkom mestu putem pošte, telefona, interneta…“ naglašavaju u NKD-u.

 

Istraživanje je pokazalo da izborna apstinencija „raste“ kada se od ispitanika traži konkretniji odgovor na pitanje.

 

„Na primer, na jednostavno pitanje o tome da li će ispitanik izaći na izbore ako bi oni bili sledeće nedelje, vi dobijete odgovore da će 72 procenata izaći a 12 odsto da neće. Na otvoreno pitanje za koju stranku ćete glasati, dobijete drugačije odgovore: 65 odsto ispitanika navodi partiju za koju će glasa, to su, znači, oni koji izlaze na izbore, 14 procenata kaže da neće izaći na izbore, a 21 odsto kaže da još nije odlučio, da ne zna i slično. Vidimo da je po drugom izvoru podataka u odnosu na prvi izvor podataka, broj izbornih parcipanata manji za sedam procenata, broj apstinenata veći za dva odsto, a broj neodlučnih ispitanika veči za pet procenata„, pojašnjavaju u NKD-u.

 

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar smatra da politička pasivnost kod mladih nije negativna osobina.

 

„To je kao kada kažete da je negativna osobina to što ne gledaju televiziju. Naprosto, interesuje ih mnogo stvari, ali ne I politika. To se mnogo više oseća u mlađoj populaciji od 17 do 24 godina. Stariji od 25 godina kada uđu u sferu tržišta rada već polako naginju ka onoj grupi između 30 i 39 godina nego mladima. Dolazak do mladih nije lak. Zato što se radi o grupi koju politika na takav način ne zanima„, podvlači Klačar.

 

Kako kaže, političari veruju da je komunikacija sa mladima ista kao komunikacija sa drugim grupama ljudi putem televizije. Ta vrsta monologa u jednom smeru, ta vrsta obraćanja bez interakcije to je nešto što nema nikakve šanse da prođe kod bilo koje mlade osobe.

 

Politički analitičar Boban Stojanović naglašava da su mladi vrlo šarolika grupa ljudi.

 

„U ovoj generaciji od 18 do 30 imate srednjoškolca, imate zaposlenog koji ima dete iz Beograda, imate studenta koji putuje iz Kanjiže za Suboticu ili Novi Sad, imate one koji su na Tiktoku, a imate i one koji imaju na primer troje dece, a sve ih svrstavamo u kategoriju mladih. Suštinski mladima je jako teško obratiti se kao mladima. Tu morate da izaberete specifične grupe mladih. Onda dođemo do situacije gde ja negde i razumem političke partije što u direktnom smislu ne komuniciraju ka mladima. Na osnovu svih istraživanja dolazimo do zaključka da su mladi značajno zahtevniji birači od svih ostalih„, zaključuje Stojanović.

 

Kako kaže, velika je zabluda da su svi apstinenti potencijalni glasači opozicije.

 

Izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar naglašava da je izlaznost na izbore u Srbiji slična kao u državama Zapadnog Balkana.

 

„Učešće na izborima u Srbiji u odnosu na Evropu je ispod proseka, a ako poredimo sa jugoistočnom Evropom jeste ispod proseka, ali nije dramatično. Ako poredimo sa državama Zapadnog Balkana nema velike razlike. Posle 2000. godine prosečna izlaznost u Srbiji je 56,7 odsto. To je izlaznost koja je veća nego na Kosovu i BiH, gotovo je na nivou izlaznosti u Hrvatskoj i za dva odsto manja nego u Sloveniji. Prosečna izlaznost u Crnoj Gori je 71,6 odsto koja je specifična„, apostrofira Klačar.

 

U NDK objašnjavaju da projekcija izlaznosti važi samo za odnos građana prema izborima u vreme prikupljanja podataka, kao i da su podaci prikupljani telefonom i u periodu koji je udaljen od izbornog dana za oko 100 dana.

 

Projekcija je i da će se izlaznost na predstojećim predsedničkim, parlamentarnim i beogradskim izborima kretati između 54 i 57 odsto.