Prošle godine 514 prijava vršnjačkog nasilja u školama, ove 114

„Prošle školske godine bilo je 763 prijava nasilja trećeg nivoa kada je škola u pitanju. Unutar toga je bilo 514 situacija koje se odnose na vršnjačko nasilje. Ove godine bilo je 159, od kojih se 114 situacija odnosi na vršnjačko nasilje“, istakla je Vuković za Tanjug.

Ona je objasnila da treći nivo nasilja zahteva postupanje svih sistema, Ministarstva prosvete, spoljašnje mreže podrške koja podrazumeva MUP, centre za socijalni rad i domove zdravlja.

Statistika o prijavljenim situacijama nasilja putem onlajn platforme često ume da bude pogrešna zbog ponavljanja prijave istog slučaja, zbog čega ministarstvo radi na njenom unapređenju.

„Platforma ‘Čuvam te’ podrazumeva da svaki roditelj, svaki nastavnik i škola mogu da prijave situaciju nasilja i tu ima mnogo preklapanja. Roditelji naravno mogu, a škole su u obavezi da prijavljaju treći nivo nasilja. Tako da se dešavalo da prijave roditelji, prijavi škola, prijave svedoci nasilne situacije i ima puno preklapanja. Sada smo našli određene mehanizme sa Kancelarijom za IT i naravno sa svim drugim ministarstvima koja su zadužena za korišenje platforme ‘Čuvam te’ i uređivanje platforme“, objasnila je Vuković.

Nužno je da škole imaju i primenjuju određene programe u cilju napretka socijalno-emocionalnih veština, zbog čega je, kako navodi Vuković, uz 300 stručnih saradnika, održana obuka mentalnog zdravlja sa Institutom za mentalno zdravlje u Ministarstvu prosvete.

„Možemo da govorimo o 10.800 učenika koji u ovom trenutku prolaze 36 radionica na časovima odeljenske zajednice koje se tiču upravo ovih socijalno-emocionalnih veština, odnosno kako da se odupru, da kažu ‘ne’ kad ih neko vodi ka nasilju, kako kada su svedoci određenih situacija da se nose sa sopstvenim stresom“, istakla je.

Prema njenim rečima, oblici vršnjačkog nasilja su ostali isti, ali je glavni problem što je njihovo ispoljavanje vremenom postalo sve agresivnije.

„Oblici su isti, ali ispoljavanje podrazumeva čak i unošenje oružja i mislim da smo svi toga svesni. U maju 2023. godine smo imali jako tešku situaciju u ‘Ribnikaru’. Zbog toga smo naš zajednički protokol za sistem obrazovanja promenili, izmenili, dodali krizne intervencije i situacije koje se do sada nisu dešavale, a koje podrazumevaju obavezno reagovanje i formiranje kriznog tima ukoliko se dogodi“, rekla je Vuković.

Psiholog Željko Mašović je za Tanjug rekao da koliko god postoje pravilnici, neki kontinuirani oblici nasilja će se ponavljati i često ostati neprijavljeni.

„Nažalost, koliko godi da postoje pravilnici, najteža neka nasilja ili neka kontinuirana nasilja se ili ne prijavljaju, ili se ne prijavljaju na taj način. Onome ko trpi baš preozbiljno nasilje vrlo dug period treba da reaguje, a neko na manje nasilje će reagovati odmah“, kaže Mašović.

Dodao je da je stepen brutalnosti u određenim nasilničkim ponašanjima kod dece veliki.

„Jako mali uzrast ima neke ideje o privođenju, kidnapovanju, vezivanju i tako dalje. To se dešava u uzrastima prvog, drugog, trećeg razreda“, rekao je Mašović.

Takođe ističe da neće svaki oblik prevencije ili kazne ukoliko do oblika nasilja dođe, uticati na svako dete isto.

„Imate kazne koje su predviđene da budu preventivne i tako dalje. Te kazne i prevencija preko kazne, pa kakva god da je ona, funkcioniše samo na ljude koji razmišlju o toj kazni. Znači, onog ko ne razmišlja o kazni baš briga. I onda prosto tu nastaje haos u kome funkcionišemo“, rekao je.

Prema njegovim rečima, tehnološki razvoj i društvene mreže stvaraju nove oblike nasilja koji dozvoljavaju onima koji ne bi imali hrabrosti da nešto urade, da to rade preko društvenih mreža, što često vodi osvetničkoj pornografiji.

„Organizujemo veliko jedno istraživanje sa Savetom Evrope. Ono je upravo počelo. Mi već nekoliko meseci pripremamo upitnike i mislim da je to izuzetno važno istraživanje o uzrocima i prevenciji nasilja. Pošto je ovo najveće istraživanje u Srbiji sa 3.000 učesnika, roditelja, nastavnika i učenika, tek na osnovu tih podataka možemo sa sigurnošću da govorimo o nekim preporukama i o unapređivanju legislative“, rekao je Mašović.

Istakao je da je poenta da se reaguje odmah i da dete treba da oseća slobodu da se obrati nekom u školi.

„Da li je to psiholog, pedagog, direktor, bibliotekar, da ima poverenja u bilo koga da nešto kaže, jer će češće reći njima, nego što će reći roditeljima“, zaključio je Mašović.