Prošle godine otkriveno 67 maloletničkih vanbračnih zajednica

Najveći broj ovakvih krivičnih dela zabeležen je na teritoriji Šapca, Bora, Zrenjanina i Novog Pazara.

G. F. imala je nepunih 15 godina kada je M. K, tada dvadesettrogodišnji mladić, pozvao da živi sa njim. Oboje su bili iz malog mesta nadomak Šapca. Kako je M. K. važio za nekoga ko je mogao da ima devojku koju je želeo, G. F. je bila ponosna što je ovaj naočit mladić baš nju izabrao.

Bez razmišljanja je uzela svoje stvari iz porodične kuće u kojoj je stanovala sa roditeljima više nego skromno i već sutradan prešla u kuću M. K. koja se nalazila nekoliko ulica od njenog porodičnog doma.

G. F. i M. K. su bili srećni, sve dok na vrata njihove kuće nije zakucala policija. Uz krivičnu prijavu koja ga je teretila za vanbračnu zajednicu sa maloletnicom, M. K. je odveden u policijsku stanicu. Tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv njega, a potom sud – sudski postupak.

G. F. ga na sudu nije teretila, naprotiv. Priznala je da se dobrovoljno preselila kod mladića u kojeg se zaljubila.

Na osnovu dokaza kojima je raspolagao, sud je M. K. oglasio krivim i izrekao mu uslovnu osudu, najčešću koja se izriče za krivično delo vanbračne zajednice sa maloletnikom.

Sličnih priča, sigurno, ima još. Nažalost, ima i onih u kojima su tek stasale devojke koje su pristale ili su primorane na vanbračnu zajednicu maltretirane, šikanirane i zlostavljane.

U Srbiji je, prema podacima MUP-a za period od januara do oktobra prošle godine, evidentirano 67 krivičnih dela vanbračne zajednice sa maloletnikom. Isti podaci pokazuju i da je najveći broj ovih dela izvršen na teritoriji Šapca, Bora, Zrenjanina i Novog Pazara.

– Ovim krivičnim delom oštećeno je 59 maloletnih osoba, 57 ženskog i dva muškog pola. Što se tiče starosne kategorije oštećenih, njih 60 odsto su stariji maloletnici (od 16 do 18 godina), dok ostatak od 40 odsto čine mlađi (od 14 do 16). Prijavljeno je 66 učinilaca krivičnog dela vanbračne zajednice sa maloletnikom, među kojima su najbrojniji oni koji imaju između 18 i 30 godina. Vanbračnu zajednicu sa maloletnikom najčešće prijavljuju oštećeni i oni koji imaju posredna ili neposredna saznanja o tome – kaže za „Politiku” potpukovnik policije Nenad Simić, iz Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Direkcije policije MUP-a.

Naš sagovornik navodi da je osim za punoletnu osobu koja živi u vanbračnoj zajednici sa maloletnikom, kazna predviđena i za roditelja, usvojioca ili staraoca koji omogući maloletniku da živi sa punoletnom osobom u vanbračnoj zajednici ili ga na to navede. Zato je, objašnjava potpukovnik Simić, veći broj učinilaca u odnosu na broj oštećenih maloletnika.

Spisak srpskih gradova u kojima se uočava najveći broj nedozvoljenih brakova sa maloletnikom, prema podacima MUP-a, već godinama se ne menja, pa je tako u poslednjih pet godina najviše prijava bilo u Šapcu (12 odsto), Novom Pazaru (11), Novom Sadu (deset), Beogradu (devet) i Zrenjaninu (osam). Sporadični slučajevi, evidentirani su u Leskovcu, Somboru, Jagodini, Kraljevu, Prijepolju i Užicu.

– Treba naglasiti da se kada je reč o krivičnom delu vanbračne zajednice sa maloletnikom, uočava visok procenat odbačaja krivičnih prijava. Podaci pokazuju da skoro svaka treća prijava bude odbačena iz različitih razloga. Najčešći je taj što nema dokaza da je delo učinjeno, zato što se ne radi o krivičnom delu koje se goni po službenoj dužnosti i zato što osumnjičeni prihvati da otkloni štetnu posledicu ili nadoknadi štetu koja je nastala izvršenjem krivičnog dela – navodi potpukovnik Simić.

Najveći broj ovakvih krivičnih dela zabeležen je na teritoriji Šapca, Bora, Zrenjanina i Novog Pazara.