„Provera svake partije voća nemoguća misija“: Kako i koliko se u Srbiji kontroliše upotreba pesticida?

Podeli vest:

Srbija16.09.2023. | 06:11 > 16:17 | Izvor: 013info

Pošiljka bresaka iz Srbije vraćena je polovinom prošlog meseca sa hrvatske granice jer je u tom voću utvrđen visok nivo pesticida „hlorpirifos“ koji je zabranjen. To nije prvi put od početka godine da ovakav tip robe iz Srbije nije mogao da pređe granicu. Kako su ranije preneli mediji, 7. jula su sa granice sa Slovenijom vraćene breskve proizvedene takođe u Srbiji, dok su početkom septembra hrvatski carinici sprečili uvoz šljiva iz Srbije, a pošiljku uništili zbog prisustva istog pesticida. To je otvorilo i pitanje kontrole voća na pijacama u Srbiji i njegove bezbednosti za upotrebu.

Stručnjaci naglašavaju da je u ovom momentu posle prijavljivanja nekoliko slučajeva istog kontaminenta u breskvama, više nego neophodna akcija inspekcijskih službi da bi se potrošači u Srbiji osećali bezbedno.

Ministarka poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Jelena Tanasković ranije je izjavila da nema bojazni da će breskve vraćene sa hrvatske granice završiti na tržištu Srbije.

U Upravi za bilje Ministarstva poljoprivrede kažu da je hlorpirifos pronađen u breskvama koje je trebalo da budu izvezene u Hrvatsku, zabranjen 2021. godine, uz mogućnost korišćenja sledećih 17 meseci.

„On je krajem prošle godine i definitivno zabranjen za primenu. Verovatno je ostalo starih zaliha, pa se neko osmelio i koristio nešto što nije smeo“, rekao je ranije direktor Uprave za bilje Ministarstva poljoprivrede Nebojša Milosavljević za Tanjug.

On je naveo da inspekcija istražuje na koji način je proizvođač došao do preparata.

Da je neophodno da se uspostavi jedan sistem kroz koji će se onemogućiti da zabranjeni pesticidi uopšte uđu u lanac snabdevanja smatra naučni savetnik Instituta Biosens Jasna Mastilović koja kaže da je potrebno edukovati i farmere.

„Nije redak slučaj, skoro se može reći da je neka praksa – ajde da stavim malo više nečega zato da bi bio siguran da će delovati. Međutim, kada su pesticidi u pitanju upravo ovakav postupak dovodi do toga da posle proizvodi koji se nađu na tržištu imaju povišen sadržaj pesticida“, rekla je Mastilović.

Kad je u pitanju pesticid nađen u breskvama, dodaje ona, tretiranje u voćnjacima je izvršeno pesticidom koji je zabranjen, a ta primena urađena je dovoljno blizu berbe da nije omogućeno potrebno vreme da se razgradi i da na taj način voće ne bude kontaminirano u trenutku kada treba da bude konzumirano.

Kakva je kontrola voća na domaćim pijacama

Mastilović kaže da je kontrola svake pojedinačne partije na pijacama, u marketima ili u voćnjacima nemoguća misija.

„To je toliko veliki broj uzoraka voća različitog porekla da bi jednostavno troškovi i vreme potrebno da se to uradi bilo toliko dugo da ne bi bilo isplativo i efikasno. Zato se kontrola radi na principu monitoringa, što znači da u okviru određenih akcija inspekcijskih službi se uzorkuju određeni proizvodi. U ovom slučaju bi to bile breskve na pijacama“, rekla je Mastilović.

Ta akcija je, smatra Mastilović, u ovom momentu kada je došlo do toga da je prijavljeno nekoliko slučajeva istog kontaminenta u breskavama, više nego neophodna upravo zbog toga da bi se potrošači u Srbiji osećali bezbedno.

I Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača smatra da je potrebna mnogo bolja kontrola prodaje pesticida. On dodaje da se ispostavlja da je kupovina na pijaci „mačka u džaku“.

„Mi se godima borimo protiv toga kako seljak i proizvođač zna da kaže ‘ovo je za mene, ovo je pijacu’. ‘Ovo za pijacu’ je puno insekticida, pesticida. Sama edukacija malih poljoprivrednih proizvođača je nedovoljna, ali su zabrinjavaće priče sa izvozom. U ovom trenutku možemo da kažemo da je možda u tim većim trgovinskim lancima najveća kontrola jer su oni ujedno i vlasnici i plastenika i ratarskih kultura, imaju neku kontrolu i tehnologije, ovde ta kontrola ne postoji“, rekao je Paopović za Euronews Srbija

Ako Ministarstvo poljoprivrede ima u dinamičkom planu jednu ili dve kontrole godišnje, kaže Papović, to ne znači ništa.

„Kažu uništili smo toliko, skinuli smo toliko, a nikad niste dobili ime i prezime proizvođača koji je to uradio, da bi mogli kao organizacija za zaštitu potrošača da pozovemo potrošače da ne kupuju od takvog proizvođača, ne mi to ne možemo je ne znamo ko je proizveo. Sve je sakriveno internim pravilnikom dok se postupak ne završi, a ti postupci traju godinama“, naveo je Papović.

Kada je u pitanju bezbednost hrane, Papović je rekao da je to čitav lanac i da ta organizacija godinama priča da „od njive do trpeze“ treba da se zna ko je proizveo, čime je tretirao tu sortu, ko je to obrađivao, ko je distribuirao odnosno ko je prevozio i ko je trgovac.

„Da li možete da uđete na pijacu da pitate ko je to proizveo, ne znate ko je, tu je preprodavaca koliko hoćete. Mora da postoji kod sledljivosti od njive do trpeze, kao potrošač moram da znam ko je to sadio, čime je tretirao, to sve treba da piše u bar kodu, u dokumentaciji o tom proizvodu, ovako vi to ne znate“, rekao je Papović.

Prema njegovim rečima, predstavnici Nacionalne organizacije potrošača su ranije nenajavljeno radili kontrole na pijacima kao „tajni kupci“.

„Kad smo pre nekoliko godina radili te kontrole ljudi su bežali, sklanjali sa tezge, nismo mogli da uzmemo uzorke, idemo kao tajni kupci, kupimo kilogram, dva zatražimo račun, imamo dokaze o kupovini“, rekao je Papović ali i naveo da godima već to ne rade jer nemaju sredstva za analize čije cene se kreću od 3.000 dinara do 30.000 dinara.

Koji kriterijumi su važni za bezbednost hrane

Kriterijumi bezbednosti hrane su propisani odgovarajućim pravilnicima koji obuhvataju sve kontaminente ne samo pesticide nego i teške metale i mikotoksine i mikrobilošku ispravnost.

Mastilović kaže da su u Srbiji laboratorijski kapaciteti potrebni da se izvrši dovoljan obim kontrole adekvatni, da postoji dovoljan broj akreditovanih laboratorija koje koriste pouzdane metode, ali da sam sistem kontrole možda nije dovoljno razrađen.

„U samoj poljoprivrednoj proizvodnji ne postoji obaveza sistemskog vođenja zapisa i kontrole vezano za kontaminente, dok u samom lancu snabdevanja proizvođači hrane moraju imati Hasap sistem kojim se preko kritičnih kontrolnih tačaka upravlja od samog snabdevanja određenom sirovinom pa kroz proces proizvodnje do distribucije, sa svim kontaminentima koji potencijalno mogu da uđu u lanac proizvodnje. Na taj način se garantuje bezbednost kompletne količine proizvoda koji izađu na tržište“, navodi Mastilović.

Ona kaže da je to što je vraćen jedan šleper bresaka ili šljiva ili nekog drugog voća zbog prisustva nedozvoljenog pesticida, šteta po samog proizvođača, ali i dugoročna ekonomska šteta za Srbiju kao zemlju sa velikim potencijalom jer proizvodi iz Srbije dolaze pod lupu sumnje.

„Voće iz Srbije je ovakvim neodgovornim postupkom praktično obeleženo kao potencijalni nosilac kontaminenata i to je apsolutno u izvozu voća jedan jako otežavajući faktor“, rekla je Mastilović.

Da je upotreba pesticida jedan od najstrožih uslova koji mora biti zadovoljen i koji se kontroliše u ovlašćenim laboratorijama kaže za Euronews Srbija menadžer za regulatornu reformu u NALED-u Todo Terzić.

„Za javnost je uvek značajno, da li je neka pošiljka voća, povrća ili proizvoda životinjskog porekla, vraćena sa granice i da nije dozvoljeno da uđe na tržište. Sama pojava da su nadležni organi detektovali nepravilnosti i da je javnost obaveštena da su određene količine hrane povučene sa tržišta je pozitivan signal da institucije imaju kapacitete i mehanizme da rešavaju krizne situacije, kada je u pitanju nadzor poslovanja subjekata koji učestvuju u prometu hrane“, naveo je Terzić.

Izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda je u 2022. godini iznosio 4,8 milijardi evra, a da bi izvoz kao i uvoz hrane funkcionisao nesmetano, Todić smatra da je potrebno da se dodatno osnaže kapaciteti organa koji vrše službene kontrole.

Prema njegovim rečima, u ovom trenutku postoji više od 350.000 registrovanih poljoprivrednih proizvođača u zemlji i otežano je pravovremeno sprovođenje potrebnih kontrola, a nedovoljan broj inspektora je jedan od najvećih problema za funkcionisanje sistema.

„Procena je da imamo 2,5 puta manje inspektora po stanovniku u odnosu na prosek u EU. Da bi se unapredila efikasnost sistema inspekcijskog nadzora neophodno je da se omoguće uslovi za dodatno zapošljavanje u organima koji obavljaju inspekcijske poslove i da se kroz povećanje plata dodatno motiviše za rad već postojeći i edukovani stručni kadar“, zaključio je Terzić.

Prema izveštaju o radu, Poljoprivredna inspekcija je tokom 2022. godine nakon izvršenih kontrola stavila privremeno van prometa više od deset hiljada tona prehrambenih proizvoda biljnog porekla u vrednosti većoj od 500 miliona dinara, a podneto je 179 krivičnih prijava.