Pucanje na proslavama – da li je moguć raskid sa opasnim običajima

Pucanje iz vatrenog oružja na slavljima nije redak slučaj u Srbiji. Puca se na svadbama, ispraćajima u vojsku, ali i povodom rođenja deteta i na drugim radosnim događajima. Ipak, baš zbog toga, najradosniji događaji ponekad se ne završe kako treba. Slučaj mladoženje iz Titela, koji je nehotice ranio sedam svatova pucajući iz lovačke puške u jabuku, jedan je od takvih primera.

“Gotovo je nemoguće zamisliti neku proslavu bez upotrebe oružja. Iako je ta praksa u potpunosti ilegalna, ona je normalizovana”, konstatuje docent na Fakultetu bezbednosti Dušan Kesić.

Napominje da to nije slučaj samo kod nas već i u drugim balkanskim zemljama.

“Bezbednosna kultura bi omogućila i suzbijanje i slabljenje kulture oružja i nasilja, koja je nastala 90-ih godina prošlog veka”, dodaje Kesić.

Običaji i prakse su promenljivi

Iako mnogi smatraju da je upotreba vatrenog oružja ukorenjena u srpskoj tradiciji – etnolozi tvrde da se običajne prakse menjaju.

“Negde devedesetih godina prošlog veka se ponovo vraćaju neki arhaičniji momenti iz tih obrednih praksi koje su bile napuštene. Sada se ponovo vraćaju, da li iz straha da ćemo izgubiti deo identiteta ili je prosto društveno-politička klima uticala da vaskrsnu određene prakse koje su se izgubile”, kaže etnolog Vesna Marjanović.

Kako bi se sprečile nesreće i zloupotrebe, Zakon o oružju i municiji precizno je definisao kada i kako je dozvoljeno upotrebljavati vatreno oružje.

“Oružje se može koristiti samo na prostorima odnosno u prostorijama koje su za to predviđene. Ako pričamo o vatrenom oružju, možete isključivo gađati na strelištima ili u streljanama, odnosno u lovištima. Dakle, nigde drugde po zakonu nije dozvoljeno korišćenje vatrenog oružja”, ističe instruktor za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem Ivan Urošević.

Potrebno ojačati bezbednosnu kulturu

Stručnjaci smatraju da je rešenje u jačanju bezbednosne kulture i to, pre svega, kod mladih.

“Neophodno je u sistem osnovnog i srednjeg obrazovanja implementirati određena znanja iz bezbednosne problematike. To je moguće učiniti na dva načina – posebnim predmetom koji će tretirati bezbednosnu problematiku ili obogatiti sadržaje postojećih predmeta”, smatra Dušan Kesić.

Promene u bezbednosnoj kulturi nije moguće uneti preko noći. Zato je potrebno paralelno s tim raditi i na promeni društvenih praksi na terenu. Veselja su kroz godine menjala oblike, pa je vreme i da se menja način iskazivanja radosti, smatra instruktor za bezbedno rukovanje vatrenim oružjem.

“Postoji neki način da se to iskoreni i usmeri u nekom bezbednom pravcu. Postoje određeni tipovi municije i oružja koji bi mogli da se koriste, koji imaju samo zvučni ili svetlosni ili svelosno-zvučni efekat, nazivali ga bilo manevarskim bilo filmskim oružjem. Tako bi se mogla praviti buka na javnom mestu, a da se ne izazove opasnost”, objašnjava Ivan Urošević.

Osim vatrenog oružja, problem predstavlja i ispaljivanje vatrometa i bacanje petardi, što je, takođe, regulisano zakonom, a novogodišnji i božićni praznici nam tek predstoje.

Najčešće se puca iz nelegalnog oružja, vlasnici ipak savesniji u čuvanju

Jelena Lakićević iz MUP-a Srbije kaže za RTS da se incidenti sa upotrebom oružja na proslavama i dalje sporadično javljaju u manje naseljenim mestima i da se verovatno njihova udaljenost od gradova koristi da se taj običaj održi.

Njena koleginica Bojana Otović Pjanović navodi da je u tim slučajevima uglavnom reč o nelegalnom oružju, statistički u 10 od 14 slučajeva.

Upozorava da građani treba da budu svesni da čak i kada se sve završi bez posledica to je krivično delo, jer se time izaziva opasnost od teže povrede ili smrti.

Lakićevićeva ocenjuje da je svest građana o opasnostima koje u takvim slučajevima mogu da nastanu veća u odnosu na pre 10 ili 20 godina.

Kaže da se mnogo više vodi računa da se oružje zaključava. „Ali još će biti nesrećnih slučajeva dok se ne dopre do svih nesavesnih vlasnika oružja.”

Ukazala je i na to da je tokom revizije maja prošle godine utvrđeno da je od svih vlasnika oružja, nesavesnih bilo ispod jedan odsto.