11.04.2026. | 07:48
Običaji i simbolika farbanja jaja
Među najstarijim hrišćanskim običajima je farbanje jaja na Veliki petak kao spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
Među najstarijim hrišćanskim običajima je farbanje jaja na Veliki petak kao spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
Današnji praznik – Bogojavljenje, obeležava se u spomen na događaj kada je Sveti Jovan krstio Isusa Hrista u reci Jordanu. Jedan je od 15 najvećih hrišćanskih praznika. Tradicionalno se na ovaj dan pliva za Časni krst.
Nova godina, bez obzira kada je slavili ili uz koje običaje je dočekali, uvek je simbol novog početka, novih mogućnosti i prilika koje želimo u životu za nas i naše bližnje. Verujemo da ćete u nju da uđete veselo, zaboravljajući na brige i kao vekovima pre toga, opušteno i puni nade.
Iako srpski pravoslavni vernici slave tokom cele godine, najviše slava ima u toku jeseni i zime. Ono što u narodu nazivamo sezona slava počinje 12. oktobra sa Miholjdanom i završava se 6. maja sa Đurđevdanom.
Nameće se pitanje da li je moguće promeniti to kulturološko nasleđe Balkana koje svake godine odnese i žrtve. U incidentima sa pucanjem uglavnom je reč o nelegalnom oružju, kažu iz MUP-a.
Proslavljanje rođendana danas je sastavni deo društvenog života u gotovo svim kulturama sveta. Međutim, koreni ove tradicije sežu daleko u prošlost i imaju složenu istoriju. U ovom tekstu istražićemo kako je ova praksa nastala, šta simbolizuje, koje smo običaje zadržali do danas, a koji su vremenom nestali ili se promenili.
Novogodišnje tradicije predstavljaju jedinstven spoj kulture, istorije i običaja koji se prenose s generacije na generaciju. Svaka zemlja ima svoje specifične rituale i proslave koje čine doček Nove godine posebnim i nezaboravnim.
Kuma ima skoro svako, ali imati pobratima/posestrimu, posebna je veza. Toliko posebna da, iako etnolozi naglašavaju da nije nasledna, tamo gde se poštuje, neguju je i naredne generacije. Od jakog prijateljstva, preko „sanjah te u bolesti“, do potrebe za zaštitom – brojni su razlozi iz kojih su naši stari sklapali pobratimstva, ritual koji se održao i dan danas.
Srpska Nova godina ili Pravoslavna Nova godina, poznata je i kao Julijanska Nova godina, praznik je koji se slavi 14. januara po gregorijanskom kalendaru.
Srpska pravoslavna crkva slavi Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana, koji je bio zaštitnik loze Nemanjića.
Sveti Stefan je prvi hrišćanin koji je stradao za Gospoda i zato se naziva Prvomučenikom.
Drugi dan Božića posvećen je Saboru presvete Bogorodice, a treći dan najradosnijeg hrišćanskog praznika je Stevandan. Za drugi dan Božića odlazi se kod prijatelja, kumova, dočekuju se gosti.
Danas je Božić, dan kada se slavi rođenje Isusa Hrista – najradosniji praznik u hrišćanstvu. U našem narodu ovaj praznik se vezuje za najlepše verske običaje i obrede koji su se održali do današnjih dana.
Božić, praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista, ukrašen je kod Srba najlepšim verskim običajima. Najavljuje se nizom drugih praznika posvećenih životu, deci i roditeljima. Danas su Očevi.
U Srbiji se krsna slava prenosi sa kolena na koleno, odnosno sa oca na sina. Ukoliko nema muške dece u kući, ćerke koje se udaju, pored muževljeve slave. preslavljavaju i očevu slavu. Međutim, postoji razlika u običajima, a svako selo ili pak porodica ima neku specifičnost.