Registar pedofila za godinu dana porastao za 100 novih imena

Naime, da sve više seksualnih predatora vreba internetom potvrđuje i poslednja u nizu policijska akcija „Armagedon“ koja se dogodila krajem avgusta, kada je policija uhapsila pet osoba koje su osumnjičene za posedovanje dečje pornografije.

Kako je tada pisalo u saopštenju policije, osumnjičeni su uhapšeni u nekoliko gradova Srbije, a sumnja se da su duže vreme putem interneta, preuzimali, čuvali i delili sadržaje nastale iskorišćavanjem dece u pornografske svrhe.

Policija je tada navela da je prilikom pretresanja stanova, uvidom u računare i računarsku opremu pojedinih osumnjičenih pronašla fotografije i video zapise za koje se sumnja da su nastali seksualnom eksploatacijom dece, u najvećem broju slučajeva uzrasta od šest do 12 godina.

Šta podrazumeva registar?

Registar pedofila, odnosno posebna evidencija osoba osuđenih za krivična dela seksualnog nasilja nad maloletnicima, vodi se na osnovu Zakona o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima, koji je u javnosti poznat kao „Marijin zakon“.

Kako su iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija objasnili za Euronews Srbija, ovaj registar sadrži ime i prezime osuđenog, njegov matični broj, adresu prebivališta, podatke o zaposlenju, podatke od značaja za fizičko prepoznavanje (urođene znake, tetovaže) i njegove fotografije, podatke o krivičnom delu i kazni na koju je osuđen, podatke o pravnim posledicama osude, podatke o sprovođenju posebnih mera propisanih zakonom, kao i DNK profil osuđenog.

Kako su takođe dodali, podaci iz evidencije se vode trajno i ne mogu da se brišu.

„Na podatke sadržane u Registru, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju zaštitu podataka o ličnosti i tajnosti podataka. To znači da podaci iz Registra nisu javni“, navode iz Uprave.

Kažu i da se ovaj zakon primenjuje na učinioce koji su prema maloletnim licima izvršili sledeća krivična dela: silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom, obljuba zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, posredovanje u vršenju prostitucije, prikazivanje, pribavljanje i posedovanje pornografskog materijala i iskorišćavanje maloletnog lica za pornografiju, navođenje maloletnog lica na prisustvovanje polnim radnjama, iskorišćavanje računarske mreže ili komunikacije drugim tehničkim sredstvima za izvršenje krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu.

„Podaci iz evidencije se mogu dati sudu, javnom tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi protiv lica o kome se vodi posebna evidencija, a uz obrazložen zahtev. Takođe, podaci se mogu dati i državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu. Podaci iz posebne evidencije mogu da se daju i inostranim organima u skladu sa međunarodnim sporazumom“, navode.

Ko ima pristup podacima?

Kao su dalje objasnili iz uprave, uz obrazložen zahtev, podaci takođe mogu da se daju državnom organu, preduzeću, drugoj organizaciji ili preduzetniku, i to ukoliko još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

„Državni i drugi organi, kao i pravna lica ili preduzetnici koji rade sa maloletnim licima dužni su da zatraže podatak da li je lice koje treba da zasnuje radni odnos kod njih, odnosno obavlja poslove sa maloletnim licima, upisano u posebnu evidenciju“, kažu iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.

Za počinioce ovih krivičnih dela primenjuje se mera obaveznog javljanja organu policije ili ovoj Upravi. Takođe, oni posle izdržane kazne zatvora dužni su da se javljaju policiji i povereniku svakog meseca, najkasnije do 15. dana u mesecu. Ukoliko to ne urade, poverenik obaveštava sud o tome.

„Njima je zabranjeno i da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletna lica kao što su vrtići ili škole. U obavezi su i da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove. Imaju obavezu da poverenika obaveštavaju o promeni prebivališta, boravišta ili radnog mesta. U slučaju da putuju u inostranstvo, obavezno o tome obaveštavaju poverenika i policiju i treba da ostave adresu na kojoj će biti u inostranstvu, kao i kontakt osobe kod koje će biti“, rečeno je iz Uprave.

Posle isteka svake četiri godine od početka primene posebnih mera sud, koji je doneo prvostepenu odluku, odlučuje o potrebi njihovog daljeg sprovođenja, do 20 godina od isteka kazne.

Brojni načini su kako predatori vrebaju, jedan su „sajber jazbine“

Kako je Euronews Srbija ranije pisao, postoje brojni načini na koje predator vreba žrtvu u sajber prostoru. Naime, njima u korist ide to što deca zaista ne znaju ko se nalazi sa druge strane ekrana.

Jedan od primera naveo je ranije potpredsednik Beogradskog Instituta za bezbednosni menadžment i bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Saša Živanović koji je naveo primer „sajber jazbina“.

On je tada objasnio da je reč o prostorijama iz kojih se putem interneta i uživo, za novčanu nadoknadu, prenose scene seksualnog zlostavljanja deteta.Naime, neko od sajber predatora, sa bilo koje tačke na svetu, može da plati osobi koja drži „sajber jazbinu“ i da zakaže termin, a da onda taj sadržaj plati onlajn.

„Vrlo su organizovane, jer tu postoji grupa koja sve to priprema, zatim osoba koja je nalogodavac, predator koji sve to gleda i plaća i na kraju ceo taj materijal se pretvara u snimak, promoviše i prodaje dalje“, objasnio je ranije Živanović.

Objasnio je tada i da su se „sajber jazbine“ pojavile na ostrvu Ceba, na Filipinima, i da je sa njihovom pojavom na tom mestu bilo više rutera nego stanovnika. Jako brzo, objasnio je on, se to proširilo po celom svetu, pa tako i kod nas kada je u posebnoj policijskoj akciji uhapšen bračni par austrijskog državljanstva koji je radio u jednom vojvođanskom mestu.

Živanović, koji je inače osam godina bio deo akcije „Armagedon“, rekao je i da postoje četiri kategorije predatora na internetu i da se upravo to koliko su aktivni određuje koliko lako mogu da budu uhvaćeni.

„Prvi su takozvani kolekcionari. Oni pristupaju pedofilskim stranicama i preuzimaju sadržaj na svoje uređaje. Druga kategorija su kolekcionari distributeri i oni preko skrivenih foruma razmenjuju saznanja i savete sa ostalima, u trećoj grupi su poznati kao proizvođači i oni proizvode i prodaju pedofilski materijal. Svima njima je lakše ući u trag ako se uporede sa četvrtom grupom, to su ‘predatori voajeri’ koji samo pristupaju stranicama na kojima se nalazi pedofilski sadržaj. Oni zapravo ne preuzimaju materijal, pa im je zbog toga teško ući u trag“, objasnio je Živanović.

Inače, javni podatak je da je u svakom trenutku na internetu preko 750.000 internet predatora. Ovde nije reč o ukupnom broju, već o onima koji u svakom trenutku 24 časa dnevno vreba decu putem interneta, društvenih mreža i drugih popularnih online servisa.

Ovi slučajevi, kod nas, mogu se prijaviti u najbližoj policijskoj stanici po mestu prebivališta, ali i direktno Odseku za suzbijanje nedozvoljenih I štetnih sadržaja na internetu putem elektronske pošte prijavipedofiliju@mup.gov.rs ili Nacionalnom kontakt centru na broj 19833 i da zatraže savet ili prijave nasilje ili nešto neprilično na internetu.