Širenje lažnih vesti je državni projekat, kao i uništavanje profesionalnih medija

U Srbiji postoji medijsko antitržište ispunjeno spinovima, a knjiga profesionalnih medija spala je na sasvim malo slova i oni su stalno izloženi raznovrsnim pritiscima vlasti, rečeno je sinoć na tribini „Kako je biti urednik u Srbiji“, u kojoj su učestvovali urednici nekoliko medija.

„Pitanje postojanja slobodnih medija, koji gradjanima daju istinite informacije, je i pitanje opstanka, izgradnje jednog društva“, rekao je urednik agencije Beta Dragan Janjić.

On je naveo da je situacija teška, ali da su mediji čiji su urednici učestvovali na ovoj tribini, izabrali da rade svoj posao u skladu sa profesijom i da se borba mora nastaviti.

„Nećemo menjati naš način rada“, rekao je Janjić, navodeći da se mora znati da je „istina kao tiha voda“.

On je naglasio i da u Srbiji ne postoji medijsko tržište, već „tržiše spinova“, navodeći kao svež primer tekst Ištvana Kaića.

Prema rečima Janjića, to je koska bačena kako bi se skrenula pažnja sa afera kao što je trgovina oružjem i provera diploma državih zvaničnika.

Glavni i odgovorni urednik agencije FoNet Zoran Sekulić rekao je da je politički ambijent za profesionalne medije krajnje neprijateljski, kao i da su modeli uticaja na medije sve gori.

Prema njegovim rečima, činjenice postaju sve izolovanije jer su u mnogim medijima sve manje bitne već u njima vladaju utisci i paralelna realnost.

„Tokovi novca su pod kontrolom. I ono što prodamo, teško je naplatiti“, rekao je Sekulić, govoreći o zatvorenosti nekih medija za profesionalne agencijske vesti.

On je naveo i da agencija Tanjug radi „već četiri godine nezakonito“, vlast je favorizuje, dok su FoNet i Beta diskriminisani.

Urednica Raskrinkavanja Vesna Radojević navela je da tabloide u najvećoj meri finansira država.

Kako je rekla, „širenje lažnih vesti je državni projekat, kao i uništavanje profesionalnih medija“.

Urednik nedeljnika NiN Milan Ćulibrak govoreći o finansijskim pritiscima naveo je da javna preduzeća ne žele da se oglašavaju u tom mediju iako bi im to koristilo, s ozbirom na uticaj koji ima.

Nasuprot tome, naveo je, tabloidi, gde se ta preduzeća oglašavaju, imaju stotine lažnih vesti za godinu dana, dok je NIN samo jednom Savet za štampu opomenuo za sedam godina.

„Dok su nama najviši zvaničnici države, kao što je predsednik države Aleksandar Vučić i drugi, nedostupni za intervju, takve medije oni protežiraju“, rekao je Ćulibrk.

On je naglasio da bi u normalnim okolnostima državni zvaničnici izbegavali da se pojavljuju u takvim medijima.

„Ovde vlada antitržište i antisistem“, rekao je Ćulibrk.

Urednik TV N1 Jugoslav Ćosić rekao je da su napadi vlasti na profesionalne medije postali „kancerogeni“ pa su novinari ovakvih medija označeni kao pijanci, narkomani.

„To se spustilo na tako tragičan nivo napada koji govori o ogromnoj nemoći i očajanju zvaničnika države i grada u suočavanju sa istinitim činjenicama koje iznosimo“, naglasio je Ćosić.

On je upozorio da postoji armija poslušnika vlasti spremnih, kao jedinica za specijalne medijske operacije, da nastupe protiv protiv profesionalnih medija.

„Postoji centar, kao neki generalšab, gde se odlučuje ko je na udaru od profesionalnih da ide na takvu klanicu“, rekao je Ćosić.

U Srbiji postoji medijsko antitržište ispunjeno spinovima, a knjiga profesionalnih medija spala je na sasvim malo slova i oni su stalno izloženi raznovrsnim pritiscima vlasti, rečeno je sinoć na tribini „Kako je biti urednik u Srbiji“, u kojoj su učestvovali urednici nekoliko medija.