• Skupština slobodne Srbije: Postoje dokazi o postojanju agro-mafije u Srbiji

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Savez poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije naveo je u otvorenom pismu Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu poljoprivrede da ima dokaze o postojanju agro-mafije koja je tesno povezana sa institucijama režima.

    „Na osnovu analize zarade koju ostvaruju povlašćeni hladnjačari, a nasuprot poljoprivrednim proizvođačima maline, jasno proizlazi da je agrarna politika Srbije usmerena ka bogaćenju pojedinaca bliskih vlastima na račun rada poljoprivrednika“, istaknuto je u saopštenju Saveza, koji je i član Skupštine slobodne Srbije.

    Kako je ukazano, iako cena maline u prodaji iznosi 425 do 470 dinara, poljoprivrednici su od hladnjačara za svoj proizvod dobili svega 200 do 215 dinara.

    „Uzimajući u obzir troškove uzgoja maline, koji su tokom 2020. godine značajno porasli zbog poskupljenja benzina, đubriva i hemije, procenjeno je da su poljoprivrednici ostvarili zaradu od svega 70 dinara po kilogramu svog proizvoda. S druge strane, zarada hladnjačara, kada se oduzmu troškovi prijema, zamrzavanja, prebiranja, pakovanja i čuvanja maline, iznosi između 155 i 200 dinara“, naveli su iz Saveza.

    Istaknuto je da je „poljoprivrednicima poznata šema po kojoj velike hladnjače, uz saglasnost države, manipulišu podacima o svojoj zaradi“.

    Svaka od tih hladnjača, kako je navedeno, ima svoje ćerke firme u inostranstvu do kojih srpska malina dolazi po jednoj zvaničnoj ceni, dok se ogromna dobit ostvaruje pri prodaji krajnjem kupcu.

    „Kroz takvu manipulativnu trgovinu kontroliše se cena otkupa i medijski se značajno umanjuje disproporcija između zarade poljoprivrednika i hladnjačara, a istovremeno se onemogućava udruživanje poljoprivrednika i malih hladnjača, koji bi mogli postati konkurenti na slobodnom tržištu poljoprivrednih proizvoda“, piše u saopštenju.

    Pored toga, dodaje se, većina velikih hladnjačara u okviru svog delovanja ima i poljoprivredne apoteke preko kojih prodaju đubrivo i hemiju i dodatno zarađuju od poljoprivrednika.

    „Čitavu šemu ogromne zarade velikim hladnjačarima vlast podupire i činjenicom da se najveći deo cene maline poljoprivrednicima plaća tek u decembru ili čak sledeće godine u februaru i martu, kada hladnjačari završe prodaju i ostvare svoj profit. Za to vreme, poljoprivrednici se zadužuju kako bi se pripremili za novu sezonu uzgoja, ali i da bi preživeli do sledeće berbe“, navedeno je u saopštenju.

    Cenu ne kreira tržište

    Ocenjeno je i da je potpuno neistinita tvrdnja vlasti da cenu proizvoda kreira tržište, „budući da se ovakvo tržište, koje kontrolišu veliki hladnjačari bliski Srpskoj naprednoj stranci, ne može nazvati slobodnim“.

    „Smatramo da je učešće države u ovim kriminalnim radnjama direktno zaslužno za katastrofalno stanje poljoprivrede u Srbiji, kao i za činjenicu da su površine pod zasadima maline prepolovljene u poslednje četiri godine. Jasno je da je ovakva državna politika odgovorna za pustošenje sela i odlazak mladih iz sela, pa i iz naše zemlje u potrazi za boljim životom“, smatraju u Savezu.

    Ocenili su i da „vlast Srpske napredne stranke ne vodi politiku sa idejom pristojnog života zadovoljnih gradjana, već sa vizijom života kreditno zaduženih poljoprivrednika na rubu egzistencije“.

    „Cela privreda i poljoprivreda zasniva se na dužničkom ropstvu. Poljoprivrednici upozoravaju vlastodršce da imaju dokaze o postojanju agro-mafije koja je tesno povezana sa institucijama režima i koja je dovela do devastacije poljoprivrede u Srbiji“, navedeno je u saopštenju.

    Savez poljoprivrednih proizvođača zapadne Srbije naveo je u otvorenom pismu Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i Ministarstvu poljoprivrede da ima dokaze o postojanju agro-mafije koja je tesno povezana sa institucijama režima.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Na našim rekama primetan sve veći broj ribokradica

    Ribočuvari ovih dana imaju pune ruke posla. Da li zbog posta ili iz nekog drugog razloga, na našim rekama primetan je sve veći broj ribokradica. Iako su za krivolov predviđene velike kazne, mnogi […]

    Gde je nestala 13. plata u Srbiji

    Ono što nazivamo 13. platom jesu dodatne naknade koje kompanije isplaćuju radnicima kao dobrovoljne bonuse, zasnovane na učinku ili kao obavezne isplate jednake mesečnoj zaradi. […]