Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova, rečeno je danas na panelu koji je organizovalo Udruženje pacijenata Srbije.
Mikrobiološkinja, profesorka Medicinskog fakulteta u Beogradu, Ivana Ćirković rekla je da je pandemija korona virusa dovela do povećanja potrošnje antibiotika, jer se na početku pandemije smatralo da neki od njih mogu biti dobra prevencija upale pluća, ali je kasnije promenjen način lečenja.
Ona je istakla da je u Evropi smrtnost od infekcija zbog otpornosti bakterija na antibiotike oko 35.000 slučajeva godišnje.
Direktor Infektivne klinike u Beogradu, Goran Stevanović, rekao je da je, kada se kod pacijenta javi otpornost bakterija na antibiotike, rizik po pacijenta veoma velik, lečenje je duže, samim tim i troškovi.
„Tada je bitno da znamo osetljivost bakterije na antibiotike i da li imamo jedan ili dva raspoloživa leka za tu bakteriju. Problem nastaje kada su klice toliko otporne na lekove, a mi imamo samo jedan lek prema kojem pacinjent nije tolerantan, onda moramo da kombinujemo više malih doza različitih antibiotika što je jako teško“, rekao je Stevanović.
Anesteziolog Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu, Radmilo Janković, kazao je da je ova pojava sve izraženija kod pacijenata koji su na intenzivnoj nezi u bolnici i da je ovaj problem sve češći, ne samo u Srbiji, već i u čitavoj Evropi.
„Rekao bih da su antibiotici najomiljeniji lekovi naših lekara i da ih rado prepisuju. Njihova potrošnja je na prvom mestu. Najčešće se prepisuju oni koji utiču na infekcije gornjeg respiratornog trakta, odnosno u situacijama kada nazebemo“, rekao je Janković.
Srbija je, kao i zemlje u regionu, na vrhu liste po otpornosti bakterija na antibiotike i po neracionalnoj upotrebi tih lekova, rečeno je danas na panelu koji je organizovalo Udruženje pacijenata Srbije.