Srbija ima veće plate od većine suseda, ali i najviše cene u regionu

Srbija je tako tokom krize pretekla, što nije promaklo ni predsedniku države Aleksandru Vučiću, Bosnu i Hercegovinu u kojoj je prosek plata 509 evra i Crnu Goru u kojoj je tokom jula prosečna zarada bila 530 evra.

 

Po proseku plata beže nam – i to dosta – Slovenija u kojoj su zarade 1.250 evra i Hrvatska gde je plata u julu bila 939 evra, ali i Bugarska i Rumunija sa kojima smo se do pre nekoliko godina takmičili. Istočni susedi jure da uhvate korak sa EU, a Srbiji ostaje da bude lider u regionu Zapadnog Balkana – onom delu ovog geografskog regiona koji nije ušao u EU.

 

„Kakav siromašan region takav i lider u regionu„, kaže ekonomista Saša Đogović i objašnjava da je to što imamo najveći nivo prosečne zarade rezultat investicija, posebno u infrastrukturu, ali i stranih direktnih ulaganja, kao i povećanja minimalne cene rada i rasta zarada u javnom sektoru.

 

Ono na šta Đogović skreće pažnju jeste medijalna neto zarada koja je u julu bila 49.990 dinara, a to znači da polovina zaposlenih prima zaradu do tog nivoa, što govori o nezadovoljavajućem standardu stanovništva.

 

„U javnom sektoru najniža prosečna plata je nekih 59.000 dinara i to u administraciji na nivou lokalnih samouprava. Onda je jasno da je privatni sektor taj koji ima niže neto zarade, što znači da javni sektor vuče dosta toga i da je neophodno dodatno rasteretiti namete kako bi se stvorio dodatni prostor za likvidnost u poslovanju i tako i povećala neto zarada„, ističe Đogović.

 

Ovo govori, kako kaže, i o tome da ne postoji jasna koherentna industrijska politika i da su subvencije dominantno davane stranim investitorima koji su ulagali u jeftiniju radnu snagu.

 

„Jasnija i konkretnija politika ulaganja u subvencije koje bi bile jasno definisane i transparentne i koje bi išle onim investitorima koji bi ulagali u više nivoe tehnologije u procesu proizvodnje i tražili kvalifikovaniju radnu snagu – to bi značilo i veće prosečne zarade. Tako bi se i u privatnom sektoru povećao i kvalitet života i prosek plata„, naglašava Đogović.

 

Problem jeste, kako kaže, to što imamo javni sektor koji je dosta prenatrpan, u kome ima dosta negativne selekcije posebno u javnim preduzećima, što dovodi do niske produktivnosti.

 

To što je Srbija po po proseku plata bolja od Crne Gore, BiH, Albanije i Severne Makedonije, građanima Srbije ne znači mnogo, jer oni taj boljitak ne osećaju previše. Kupovna moć je i dalje niska, a troškovi života u našoj zemlji su, prema podacima Eurostata, viši nego u svim pomenutim zemljama.

 

Viši su troškovi čak nego u Bugarskoj i Rumuniji kada se pogleda koliko prosečno izdvajamo za hranu, piće, ali i obuću i odeću. Rumuni manje od nas plaćaju hranu, mi manje plaćamo alkohol, dok za obuću podjednako izdvajamo.

 

S druge strane, sa Bugarima smo egal kada se radi o potrošnji na hranu i piće, ali zato znatno skuplje plaćamo garderobu i obuću.

 

Srbija, na primer, ima gotovo isti nivo cena odeće i obuće kao Nemačka u kojoj se prosečno zarađuje 2.500 evra mesečno.

 

Gledano u poređenju sa zemljama koje smo prestigli po proseku plata, troškovi života su u našoj zemlji veći. Prema podacima svetske baze za statističke podatke Numbeo Srbija je 32. najskuplja zemlja na svetu kada je reč o osnovnim uslugama.

 

Tako da u proseku za osnovne usluge u stanu veličine 85 kvadratnih metara u Srbiji treba izdvojiti 129 evra, u BiH je to 124 evra, a u Severnoj Makedoniji je za osnovne troškove potrebno 97 evra, Crnoj Gori 95 evra i Albaniji nekih 70 evra.

 

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže da mi jesmo po vrednosti plata u evrima u prethodnih nekoliko godina prestigli BiH i Crnu Goru, ali i da su nas u tom periodu prestigle Bugarska i Rumunija.

 

„Pre pet ili šest godina u Srbiji su prosečne plate bile veće nego u Bugarskoj i Rumuniji, sada oni imaju veće od nas„, napominje Arsić za Danas.

 

On kaže da na kretanje plata u evrima osim realnog rasta, utiče i kurs.

 

„Kod nas je mnogo veći rast plata kada ih merimo kursom, nego kad gledamo realno rast, prema kupovnoj moći plate. Od aprila realne plate opadaju, a kada se gleda prema kursu one stoje. To realno jačanje dinara je ubrzalo rast plate u evrima jer imamo inflaciju od nekoliko procenata iz godine u godinu, nekada je bila dva, tri, sada i više, a kurs već nekoliko godina stoji„, ističe Arsić.

 

Važnije za građane, napominje on, jeste kolika je kupovna moć i kako se ona menja.

 

„Ona raste, ali sporije nego što rastu plate. I zato mora da raste proizvodnja, ne možemo da trošimo više nego što proizvodimo. Bitno je da BDP raste, a plate to da prate. Ako rastu brže onda to ima za posledicu da raste i spoljni dug i deficit„, naglašava sagovornik Danasa.

 

Odlazak ljudi iz zemlje za poslom, smatra on, podstiče i realni rast plata i to se ne događa samo u Srbiji, kako kaže, već i drugim centralnim i istočnim zemljama Evrope.

 

„Ne bi ni Bugarska ni Rumunija imale toliko veliki rast plata da nisu imale veliki odlazak radne snage u inostranstvo. To opet znači da će opstati oni poslovi koji mogu da podnesu relativno visoke plate, gde vlasnici mogu da isplaćuju zarade od 600 ili 700 evra, a da i dalje posluju pozitivno„, kaže Arsić. Poslovi koji podrazumevaju niske plate, kao u tekstilnoj industriji ili industriji kablova, napominje on, gasiće se kako plate budu rasle.

 

Crna Gora imala najveći pad

 

Ekonomista Milojko Arsić ističe kako su Hrvatska i Crna Gora imale velikih problema.

 

„Hrvatska je primer zemlje koja je zbog jake kune dugo stagnirala u ekonomskom napretku i to je uticalo na malo investicija u industriji. Crna Gora je prošle godine imala jako veliki pad, najveći pad BDP među svim zemljama sveta većim od pola miliona stanovnika„, ističe Arsić.

 

Crna Gora, napominje on, mnogo zavisi od turizma, a s druge strane imaju takvu ekonomsku politiku da nimalo nisu mogli da pomognu privredi.

 

„Zaduženi mnogo, pa fiskalna politika nije mogla da pomogne, a nemaju ni svoju centralnu banku jer koriste evro i nisu mogli da ga štampaju„, ističe Arsić.

 

U Bugarskoj, zvanična statistika objavljuje samo bruto prosečnu platu, koja je u junu u ovoj zemlji bila 770 evra. Za nekog ko je na početku radnog staža prosečna neto plata je nešto niža od 600 evra. Što je više iskustva raste i plata, te je ona za one sa 15 godina staža nekih 650 evra.