Srbija nema dovoljno razvijene kapacitete za gašenje velikih šumskih požara, šta vatrogascima nedostaje

U Srbiji je za poslednjih 15 godina zabeleženo više do 1.200 šumskih požara na površini većoj od 30.000 hektara, a uzrok nastanka čak 95 odsto požara je ljudski faktor, ističu u JP „Srbijašume“. Najveći požar je iz 2019. na Staroj planini, kada je gorelo 2.100 hektara. Vatrogasne ekipe, prethodnih dana, gasile su požare na Zlatiboru i Tari, a procena štete tek sledi.

Visoke temperature, velika suša i jak vetar – savršen su put za nekontrolisano širenje požara. Dodatno, otežavaju vatrogascima borbu za srpske šume. Sa druge, pozitivne strane, ono što im olakšava je nova oprema.

„Podsetiću, od 2017. godine značajna sredstva je država uložila u ovu službu – preko 400 vozila raznih namena su nabavljena, naši vatrogasci su opremljeni najsavremenijim uniformama“, kaže Luka Čaušić, v. d. pomoćnika ministra i načelnika Sektora za vanredne situacije.

Doc. dr. Vladimir Cvetković sa Fakulteta bezbednosti navodi da „sva istraživanja u Srbiji, nažalost, pokazuju da država nema dovoljno razvijene kapacitete za gašenje velikih šumskih požara i da je stanje u oblasti zaštite od požara na vrlo nezadovoljavajućem nivou“.

„Broj vatrogasaca spasilaca je ispod evropskih standarda koji ukazaju da na 1.000 stanovnika treba da imate jednog vatrogasca spasioca“, navodi Cvetković.

Kao dodatne, otežavajuće okolnosti poznavaoci vide loše meteorološko osmatranje požara, slabu metodologiju procene, ali i nepostojanje lokalnih puteva. A kada se ne može vozilima, onda se požar gasi iz vazduha.

„Napomenuo bih da MUP trenutno raspolaže zaista značajnom flotom helikoptera, koji mogu da nose vatrogasna vedra“, objašnjava Luka Čaušić.

Ukazuje da treba da se razmišlja „o još većem jačanju podrške iz vazduha, zato što itekako može doći do velikih požara, koji mogu da nanesu veliku štetu“.

Osim helikopterima, požar se može gasiti i ruskim avionom „Iljušin Il-76“, koji u pomoć stiže iz Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu.

„Od 2007. godine više su puta bili ovde nego što nisu. Zaista su nam pružili značajnu pomoć i na požaru na Staroj Planini 2007. i 2012, a poslednji slučaj je iz 2019. kada smo imali požar na Staroj Planini“, ističe Čaušić.

Vladimir M. Cvetković pojašnjava da je „‘Iljušin Il-76’ u mogućnosti da prenese 40.000 litara vode u jednom trenutku, kao i da baci vodenu bombu na tačno određeno mesto“.

„Međutim, nedostatak tog aviona je što je vreme punjenja, neophodno da bi on izvršio tu operaciju, veoma dugo“, ukazuje Cvetković.

Ono što sigurno pomaže našim vatrogascima su savesni građani koji ne pale vatre blizu šuma i suvog rastinja. A nema dileme da se svest o tome stiče od malih nogu.

U Srbiji je za poslednjih 15 godina zabeleženo više do 1.200 šumskih požara na površini većoj od 30.000 hektara, a uzrok nastanka čak 95 odsto požara je ljudski faktor, ističu u JP „Srbijašume“. Najveći požar je iz 2019. na Staroj planini, kada je gorelo 2.100 hektara. Vatrogasne ekipe, prethodnih dana, gasile su požare na Zlatiboru i Tari, a procena štete tek sledi.