Srbija uvozi sve više mesa, najviše iz Španije

U poslednjoj deceniji industrija mesa u Srbiji je svoje potrebe najvećim delom zadovoljavala iz uvoza. Stručnjaci kažu da se crvena lampica zbog smanjenja stočnog fonda upalila još pre 11 godina. Procentualno, najviše je opao broj svinja i broj goveda.

Uvoz mesa raste svake godine, posebno u poslednjih nekoliko godina.

Najznačajnija uvozna tržišta su Španija, od koje se najviše uvozi meso u Srbiju, zatim Rusija, Crna Gora, Holandija i Italija.

U 2013. uvozeno je meso u vrednosti 69,3 miliona, da bi u 2023. godini uvoz dostigao 293,7 miliona evra.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2014. vrednost uvoza mesa bila je 94,7 miliona evra, u 2015. godini 90,6 miliona evra, u 2016. oko 100 miliona, u 2017. 120,7 miliona, u 2018. godini 138,4 miliona evra, u 2019. godini 147,5 miliona evra, u 2020. godini 158,5 miliona evra u 2021. godini 166,9 miliona, a u 2022. godini 253,4 miliona evra.

Uglavnom se uvozi duboko zamrznuto svinjsko meso koje se koristi u prerađivačkoj industriji.

Zašto raste uvoz mesa?

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže za Euronews Srbija da uvoz mesa raste iz godine u godinu i da je za devet meseci 2024. uvoz mesa i prerađevina od mesa premašio 225 miliona evra.

„Generalno, najznačajnija stavka je smrznuto svinjsko meso koje se posle dalje koristi u preradi ovde kod nas, u našim prehrambenim firmama. Ima tu i goveđeg mesa, a uvozeno je za samo osam miliona evra za devet meseci ove godine. Ima tu i drugih, to je tako definisano, ostali konzervisani proizvodi od mesa, meso u salamuru, kobasice i slični proizvodi, otpaci od mesa“, rekao je Stanić.

On kaže da stočni fond opada i da se samim tim mora više uvoziti.

Agroekonomista Milan Prostran rekao je za Euronews Srbija da u strukturi uvoza mesa, najdominantnije, pre svega, svinjsko meso, a da se uvoze i prasad za tov.

„Srbija je i kad smo imali mnogo bolje stanje u stočarstvu, uvek uvozila govedinu i to pre svega staru govedinu. Ona nam je uvek bila potrebna za proizvodnju određenih proizvoda od goveđeg mesa, znači išlo je 100 odsto u preradu“, rekao je Prostran.

Kada je u pitanju uvoz svinjskog mesa iz zemalja EU, Prostran kaže da je to duboko smrznuto meso.

„Koliko bar ja imam informacije, sve je to, uglavnom, išlo po pravilu u preradu, u salame, u praške šunke i u sve druge prerađevine“, dodaje on.

„Bezbedno, kontrolisano i deklarisano“

Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandar Martinović nedavno je odbacio kao „apsolutnu laž“ tvrdnje da „država uvozi ogromne količine mesa neproverenog kvaliteta koje se prodaje kao domaće“, podsetivši da Uprava za veterinu vrši kontrolu mesa u svakoj fazi, od njegovog uvoza pa do samog prometa.

Iz Veterinarske inspekcije uverevaju da je sve što je na tržištu Srbije bezbedno, kontrolisano i deklarisano.

Ljiljana Ivanjac nedavno je za RTS rekla da je na tržištu Srbije bezbedna hrana proverenog kvaliteta i da inspekcija sprovodi 24-časovni kontinuirani nadzor.

„Hrana na našem tržištu je uglavnom domaćeg porekla, ali u ovom momentu te količine nisu dovoljne da zadovolje potrebe nas kao konzumenata i potrebe naše mesne industrije pa moramo da uvozimo, ali u principu sve što je na tržištu Republike Srbije je bezbedno, kontrolisano i deklarisano“, kaže Ivanjac.

Prostran je naveo da građani Evropske unije jedu pre svega zdravo meso.

„Ovde je samo u pitanju kvalitet. Ali ne treba sumnjati da njihove inspekcijske službe ili da njihovi organi ne vode o tome računa. Na kraju krajeva, mi smo naše veterinarsko zakonodavstvo pa već 90 i više odsto usaglasali sa evropskim“, rekao je Prostran.

On kaže da ništa od mesa ne može da uđe u Srbiju, a da prethodno na granici to ne iskontroliše inspekcija.

„Sa te strane, ono je bezbedno, naravno kasnije se ono takođe mora kontrolisati, kad je u pitanju rukovanje ili uopšte upotreba, da ga neko ne zamrzava ponovo“, kazao je Prostran.

On navodi da je i klaničnoj industriji stalo da sve to što ponudi tržištu bude zdravo i ispravno.

Prostran smatra da bi bilo jako dobro da možemo domaću potrošnju mesa zadovoljiti iz domaće proizvodnje.

„Za to imamo uslova, naši proizvodjači mesa su dobri, ali zapustili smo dve grane stočarske proizvodnje, pre svega govedarstvo i naravno kad je u pitanju svinjarstvo“, rekao je Prostran.

On kaže da se kvalitet mesa postiže pre svega kroz kvalitetnu stočnu hranu.

„Kad je u pitanju domaće meso i domaća proizvodnja mesa, ja bih rekao da je naša kvalitetnije, iz osnovnog razloga što pre svega kvalitet mesa se postiže kroz kvalitetnu stočnu hranu. Dakle, mi nemamo genetski modifikovani kukuruz, nemamo genetski modifikovanu soju, ako se misli da to može da pokvari kvalitet“, rekao je agroekonomista.