Srednjoškolci ukrajinsko-ruski sukob doživljavaju navijački, mahom na strani Rusije

Veliki broj učenika o ovoj temi već ima izgrađen stav i mahom podržavaju Rusiju, kažu za Danas profesori istorije.

Iznose nepodeljen utisak da je rat u Ukrajini bio „top tema“ za đake prvih dana nakon napada Rusije na tu državu.

Aleksandar Markov, profesor istorije u Osmoj beogradskoj gimnaziji kaže za Danas da gotovo nema odeljenja kome predaje, a da ga učenici nisu pitali na čijoj je strani.

„Pokušavam da objasnim učenicima da ovde nije reč o utakmici da bi se zauzimale strane, već da ljudi stradaju i da iz te perspektive treba posmatrati stvari. Objašnjavam im da napad na drugu državu predstavlja čin agresije i da se ne može pravdati nekim razlozima, kojima se pokušava pravdati ovaj potez Rusije. Pozovem se i na povelju Ujedinjenih nacija, organizacije koja je nastala sa idejom očuvanja mira u svetu“, objašnjava Markov.

Dodaje da srednjoškolce silno razočara kada oceni napad Rusije kao vid agresije.

„Onda pokušavam da iskoristim argument da ne možemo ono što se nama dešavalo smatrati agresijom, ako i ovo ne ocenjujemo tako i da moramo da imamo iste aršine. Suština je deci objasniti da rat nije sredstvo za rešavanje problema i da mora da prevlada razum“, kaže Markov.

Profesor istorije iz Dvanaeste gimnazije Petar Panić, potvrđuje da su đaci uglavnom unapred zauzeli stav i da su većinski na strani Rusije. Kako kaže za Danas, stavovi mnogih đaka o istorijskim događajima već su formirani u osnovnoj školi i u tome su ključnu ulogu imali nastavnici istorije, ali i roditelji.

„Mnogi već imaju mišljenje o tome ko je u pravu i traže potvrdu onoga što misle od profesora istorije. Oni nađu nešto za šta mogu da se uhvate čime bi potvrdili svoj stav, a prenebregnu ono što im se ne dopada. Ima i đaka koji pokušavaju da dođu do informacija, jer se ne može sve naći na internetu. Ali često počinju pitanjem ‘šta vi mislite’, na šta im odgovorim da nije bitno šta ja mislim, već kako stoje stvari istorijski i faktografski. Objašnjavam im neuralgične tačke odnosa Ukrajine i Rusije, zašto Ukrajina želi da uđe u Nato, a zašto Rusiji to nije u interesu. U školi ne sme da bude navijanja, nismo na stadionu, moraju da se ponude istorijske činjenice i fakti i da se na osnovu toga zauzme stav“, napominje Panić i dodaje da nastavnici treba da budu nepristrasni.

On kaže da je jedini u svojoj školi glasao da se kao izborni program ponudi geopolitika, ali da su njegove kolege smatrale da decu ne treba opterećivati, već ih usmeriti ka primenjenim naukama i nekim drugim izbornim sadržajima.

Milan Jevtić, profesor istorije u Srednjoj stručnoj školi u Kragujevcu, kaže da đaci uglavnom iznose stavove koji dominiraju u mejnstrim medijima ili kod kuće.

„Prva stvar koju deci želim da prenesem je osuda rata kao takvog, a posle da je za svaki sukob potrebno dvoje i da krivica ne može da postoji samo na jednoj strani. Primetio sam da su klinci površni, za njih je ovo bila zanimljiva tema prvih nekoliko dana, a kako vreme prolazi pažnja im se premešta na druge stvari“, kaže sagovornik Danasa.