Srpski radnici ispričali kako izgleda biti na privremenom radu u Slovačkoj
Podeli vest:
Znate li šta je „pobit“? A „ubitovna“? Ako su odgovori na ova pitanja – ne, onda verovatno niste bili među hiljadama građana Srbije koji su pokušali da „zarade neki evro“ u Slovačkoj, i niste rizikovali svoje zdravlje zbog obećane plate od 800 do 900 evra, piše „N1„.
Broj srpskih državljana koji zaposlenje traže u Slovačkoj raste, a prema zvaničnim statističkim podacima za 2018. godinu varira između 10.000 i 20.000 radnika. Blizina, veliki broj ljudi na privremenom radu, mnogobrojne agencije koje posreduju u zapošljavanju i obećane plate koje su barem duplo veće nego u Srbiji, glavni su razlozi zbog kojih se mnogi odlučuju za odlazak na privremeni rad.
Zbog manjka tamošnje radne snage, slovački poslodavci gotovo i da ne rade provere fizičke spremnosti i mogućnosti kandidata, pa se potencijalni radnici pre polaska iz Srbije, u većini agencija testiraju samo na narkotike. Prosečna plata je oko 900 evra (sa prekovremenim radnim satima), a ukoliko se pokažete kao dobar radnik, većina firmi vam nakon završenih tri meseca rada nudi „pobit“, odnosno radnu dozvolu, u dužini do dve godine.
Broj agencija koje posreduju u zapošljavanju i koje rade probne testove za radnike kako bi ih upoznali sa budućim poslom može se nabrojati na prste jedne ruke, onih koje „mute“ na najrazličitije načine nekoliko desetina, tako da svako ko želi da okuša sreću sa radom u ovoj zemlji – može da proba.
U nastavku teksta N1 saznaćete kako to izgleda i šta je sve potrebno od dokumentacije nakon što odlučite da odete na privremeni, tromesečni rad, u ovu zemlju.
Ubitovna
Za početak, treba odabrati agenciju koja posreduje pri zapošljavanju, i tu treba biti obazriv i raspitati se, jer postoje na desetine primera prevarenih građana Srbije koji su kao žrtve lažnih obećanja ostajali i bez novca i bez posla. Ozbiljnih firmi koje se bave ovim poslom ima samo nekoliko, i one se izdvajaju po tome što ne traže novac za putovanje do Slovačke.
Poslovi koji poslodavci nude u ovoj zemlji su u najvećoj meri u auto-industriji, na trakama za proizvodnju ili u logistici, odnosno „paletarenju“ repromaterijala iz skladišta do proizvodnih traka.
Kada se prijavite agenciji, ulazite u spisak potencijalnih putnika, i neophodno je da priložite kopiju pasoša, kao i uverenje da ste neosuđivani. Potom, čekate da se prijavi dovoljno kandidata za grupu koja će putovati. Uobičajeno je da se jednom mesečno šalje grupa radnika, pa u zavisnosti od datuma prijavljivanja, zavisi i broj dana koji se čeka na polazak.
Nedelju dana pred polazak, agencija vas obaveštava o datumu i vremenu polaska, i najčešće se dešava da se polasci obavljaju ispred prostorija agencija koje organizuju putovanje i posreduju u zapošljavanju.
Na sam dan polaska, nakon prijavljivanja, svi kandidati rade urinotest na narkotike, i u slučaju „prolaska“, možete ući u autobus. Po pravilu, zaposleni u agencijama daju kandidatima veoma šture odgovore na mnogobrojna pitanja o njihovom zaposlenju, tako da se pravo stanje stvari vidi tek kada se stigne u Slovačku.
Polasci autobusa iz Srbije su od 10 časova ujutru do podneva, tako da se u Slovačku stiže uveče ili kasno noću, jer je u zavisnosti od zaustavljanja na granici, vreme puta je od devet do 12 ili 13 sati. Prave se dve pauze tokom puta, i u radnički smeštaj, odnosno „ubitovnu“ se stiže oko ponoći.
Tada sledi prvi šok za svakog ko prvi put dolazi na ovakvu vrstu zaposlenja. Naime, iako vam je u Srbiji obećani veoma komforan smeštaj, u praksi je to sobičak od tri puta četiri metara u kojoj se nalaze dva kreveta na sprat, sa malim ormarom i televizorom koji emituje samo slovačke programe, što praktično znači da četvorica radnika dele 12 kvadrata. I tu nije kraj. Kupatilo, iako je uredno, deli se sa još jednom sobom, pa broj ljudi koji ga deli sa vama je najčešće sedam, iako postoje i šestokrevetne sobe, pa tamo jedan radnik deli toalet sa njih 11.
Nakon smeštaja, prvog dana boravka se odlazi u fabriku i tu slede prva iznenađenja, zbog kojih grupa sa kojom ste došli počinje da se osipa, odnosno, ljudi se nezadovoljni situacijom o svom trošku vraćaju u Srbiju. Prevoz do Srbije agencija ne plaća, on je o trošku svakog zaposlenog i prosečno košta od 35 do 45 evra. Ima dosta firmi iz Srbije koje mini busevima rade prevoz do Slovačke, Češke i Austrije, pa se prazno mesto u kombiju za povratak nazad može naći svakodnevno.
Penjaze
Ukoliko ostanete, pravila rada i smernice saznajete od „koordinatora“, koji su u stvari naši državljani koji dobro govore slovački i služe kao prevodioci. Oni imaju mali ili gotovo nikakav uticaj u samoj fabrici i služe samo da uvedu u opšta pravila rada u fabrici nove radnike i da sprovedu u delo zahteve „supervizora“, odnosno šefova radnih jedinica u delovima fabrike.
A od „koordinatora“ čujete sledeće (ta pravila su manje više ista ili slična za sve radnike u Slovačkoj, zaposlenih na pozicijama operatera ili logističara) – radi se u tri smene, od po osam sati, satnica je 3,5 evra, a računa se dnevno 7,5 sati, jer se polusatna pauza ne plaća. Gradovi u kojima su radnici smešteni nisu oni u kojima se nalaze fabrike, već su udaljeni od 50 do 150 kilometara, u zavisnosti od konkretnog slučaja, pa se na svaku smenu ide organizovanim prevozom, odnosno autobusom.
Putovanje traje oko sat vremena, što praktično znači da se za prvu smenu, koja startuje u šest ujutru, ustaje u četiri sata ujutru, sastanak radnika ispred „ubitovne“, odnosno smeštaja je u pola pet, polazak je u 4:45, i ispred fabrike se stiže u 5:45. Obavezno je validiranje na ulazu barem deset minuta pre početka radnog vremena i pet minuta nakon kraja radnog vremena.
Fabrika u koju se dolazi je jedna u lancu fabrika različitih proizvođača automobila koji su napravili čitavu mrežu proizvodnih pogona širom Slovačke i Češke. U pitanju su ogromne proizvodne hale u kojima se proizvodi 300 do 400 gotovih delova. Ukratko, posao za one sa iskustvom u poslu i veoma otporne na velike zahteve poslodavca. U pitanju su brendovi koji imaju veoma dobre ugovore sa različitim brendovima automobila, i radne norme koje se traže od zaposlenih su velike, pa slovački radnici masovno napuštaju ovakva radna mesta i sele se u nemačku, Švedsku i Norvešku, a na njihova mesta dolaze najčešće – Srbi, Vijetnamci i Ukrajinci.
Oni koji ostanu, od šefova Slovaka, od kojih niko ne zna ili neće da priča bilo koji jezik sem slovačkog, trude se da ne dobiju otkaz, odnosno da ne čuju „domov“. U tom slučaju, ugovor se raskida, i radnik može odmah nazad u Srbiju, da ako ima sreće sačeka svoju platu koja se deli od 20. do 25. u mesecu za prethodni mesec, pa se tako mnogi vrate bukvalno bez dinara.
Radi se ozbiljno, sa „predstavkama“ (pauzama) na svaka dva sata od po deset minuta, i najčešći termini koji se čuju na svim proizvodnim linijama su „rihlo, rihlo“ (brže, brže) i „pojte, pojte“ (požurite).
Načas
Oni radnici koji daju otkaz, i na svoju ruku napuste posao, rizikuju kazne koje su najčešće neisplaćivanje plata, piše dalje N1. Ugovori koje radnici potpišu iako su prevedeni na srpski, malo šta znače kada se vratite u Srbiju i pokušate da ostvarite svoja prava. Agencija koja vas je odvela „okreće priču“, i odjedanput postaje nenadležna za bilo koji vaš zahtev.
Oni koji su najsposobniji, ili najsrećniji ostaju da rade, i njima „koordinatori“ s vremena na vreme mogu da dobiju ponudu da rade i nakon svog radnog vremena, popularni „načas“, i na taj način zarade više „penjaza“ (novca) ukoliko skupe dovoljni broj prekovremenih sati, zarada im se povećava sa 3,5 evra po satu, na četiri evra po satu.
Radnici koji uspeju da izdrže ovakav tempo rada modu da zarade u proseku od 600 do 900 evra, a da za tri meseca, uz maksimalnu štednju donese u Srbiju do 2.000 evra. Naravno, ima izuzetaka koji uspeju da potroše i više nego što zarade, a i onih koji uspeju da za tri meseca vrate u Srbiju preko 2.000 evra.
Inače, Slovaci, uopšteno govoreći, korektno se ophode prema našim radnicima, svesni njihove neophodnosti i ne pokazuju netoleranciju, kako u fabrici, tako i na ulici. Ono što je evidentno je da slabo podnose viku i buku i „veselje“ naših radnika u trenucima odmora, redovno zovu policiju i žale se, pa intreventne ekipe slovačke policije, s vremena na vreme, upadaju po pozivu u radničke smeštaje i hapsi sve redom. Kazne se kreću od nekoliko stotine evra, do proterivanja van granice sa određenim rokom zabrane povratka.
Znate li šta je „pobit“? A „ubitovna“? Ako su odgovori na ova pitanja – ne, onda verovatno niste bili među hiljadama građana Srbije koji su pokušali da „zarade neki evro“ u Slovačkoj, i niste rizikovali svoje zdravlje zbog obećane plate od 800 do 900 evra, piše N1.
Podeli vest:
