Šta donose izmene Ustava: Vlast će i dalje birati tužioce koji ih neće goniti

Slučajevi poput rušenja Savamale ili sumnje u pranje novca SNS, koji su neuspešno okončani ili stavljeni u fioku politički podobnog tužioca, neće dobiti epilog ni posle ustavnih promena, koji bi trebalo povećaju nezavisnost pravosuđa. Naprotiv, u slučaju da referendum prođe, predstavnici vlasti će zadržati šapu pre svega nad tužilaštvom, odakle kreću sve istrage, pa i one koje bi trebalo da se vode protiv njih.

Ustavne promene, o kojima će građani glasati u nedelju na referendumu, građanima Srbije bi u teoriji trebalo da donesu nezavisno pravosuđe. Ipak, sudeći po rečima gotovo celokupne stručne javnosti, ove promene će biti samo kozmetičke, piše Nova.rs.

To praktično znači da će politički osetljivi slučajevi biti u startu zaustavljeni, beskonačno vođeni ili okončani uz objašnjenje da nema dovoljno dokaza, što je situacija kakvu danas imamo u praksi. Znamo da za slučaj rušenja Savamale, osim nesavesnog policajca, niko nije odgovarao, da se prijava protiv SNS zbog sumnje u pranje novca nije pomerila iz predistražnog postupka, a da je u istoj fazi i slučaj mogućih mahinacija u “Krušiku”.

Slobodan Orlović, profesor ustavnog prava na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, kaže za list “Nova” da promenama Ustava ovakvi slučajevi neće biti rešeni.

“Niti Ustav to može, niti je uloga Ustava. To je uloga onih koji su unutar tužilaštava, a mi se zapitajmo kakvi su ti unutar tužilaštva kad tako rade. Sada im još dajete takvu garanciju da on ne može biti sklonjen, odnosno smenjen ili razrešen. Sve to što govorite to su primeri ‘mogu kako mi se hoće’, a ovim izmenama Ustava to će još biti podvučeno”, smatra Orlović.

Politički uticaj zaobilaznim putem

Ustavnim promenama samo donekle će biti smanjen uticaj politike. Tužioce više neće birati Narodna skupština, ali hoće vrhovnog javnog tužioca i većinu onih koji će sedeti u Visokom savetu tužilaštva, koji će na kraju birati tužioce.

Orlović kaže da će novim rešenjima vrhovni javni tužilac, izabran od Skupštine, moći da naredi bilo kome u tužilačkoj organizaciji kako da postupa.

“Veliki problem u pogledu tužilačke organizacije jesu velika ovlašćenja, a manjak odgovornosti. Vi ćete imati tužilaštvo koje je praktično nezavisno, a unutar sebe je zadržalo tu hijerarhijsku organizaciju. Po ovim rešenjima vi nestručnog tužioca, onog koji radi, ali ne radi dobro, ne radi u korist pravde ili zaštite ljudskih prava, ne možete praktično da smenite. Možete da smenite tužioca samo ako učini teži disciplinski prekršaj, što je stvar dispcipline. Ono što se tiče struke – da li on radi, da li podiže valjane optužnice, da li ih uopšte podiže… vi tu stručnost ne možete više kao stavite kao uslov za razrešenje tužioca”, ističe Orlović.

Upitan koji je motiv donošenja ovakvih rešenja, on kaže da ga nije moguće ni pravno ni logički objasniti.

“Motiv ovih rešenja, koja su zapravo hibridna ili kalemljena, je zapravo jedan kompromis unutar te radne grupe pod kapom vlasti. Vlast je zadovoljna što će Ustav biti promenjen, oni će formalno ispuniti jedan mali koračić na tom dugom putu ka Evropi, a unutar radne grupe zadovoljeni su interesi, s jedne strane, naučnika koji smatra da njegovo ime treba da bude obeleženo kao neko ko je tvorac Ustava ili ustavnih promena i strukovnih udruženja sudija i tužilaca, koji su ugurali u ova rešenja sve što su hteli. Od tog kompromisa uvek imate jedan krpež. Mislim da su ova rešenja, kako je govorio Slobodan Jovanović, jedan krpež od Ustava”, smatra Orlović.

Vlast će moći da zaustavlja istrage

Da se ništa bitno neće promeniti ustavnim promenama u pravosuđu navodi i Vesna Rakić Vodinelić, profesorka prava. Ona za “Novu” kaže da će vlast kao i do sada moći da zaustavlja istrage u političkim osetljivim slučajevima.

“Neće se ništa promeniti u odnosu na sadašnje stanje. Posledice su takve da praktičnih promena ustavnim izmenama nema. To je jedna promena koja je više kozmetička. Vlast se može ponašati kao što se ponašala do sada”, ističe Vodinelić.

Ona navodi da će po ustavnim amandimanima tužioce birati Visoki savet tužilaštva, ali sa preovladujućim delom ličnosti koje bira Skupština koji neminovno nosi sa sobom makar potencijalni politički uticaj.

“Neće se ništa promeniti, jer su zadržani svi oni principi koji omogućuju državnom tužiocu da daje obavezna uputstva koji su svi niži tužioci dužni poštuju, da zameni jednog tužioca drugim iz razloga koji nisu vezani zakonske uslove, nego za oportunitet…”, dodaje Vodinelić.

Slučajevi poput rušenja Savamale ili sumnje u pranje novca SNS, koji su neuspešno okončani ili stavljeni u fioku politički podobnog tužioca, neće dobiti epilog ni posle ustavnih promena, koji bi trebalo povećaju nezavisnost pravosuđa. Naprotiv, u slučaju da referendum prođe, predstavnici vlasti će zadržati šapu pre svega nad tužilaštvom, odakle kreću sve istrage, pa i one koje bi trebalo da se vode protiv njih.