Šta je pokazala proba male mature: Kakvo je znanje osmaka i na kojim oblastima treba više raditi

Iz srpskog jezika im je glavobolju zadalo značenje padeža, zavisne rečenice. Osim gramatike, loše su uradili i zadatke koji se odnose na razumevanje pročitanog teksta, a po ko zna koji put potvrdilo se da ne čitaju književna dela, koja su predviđena planom i programom.

Nastavnici su jedinstveni u oceni da će učenici morati „dobro da zagreju stolicu“ ukoliko žele u junu da upišu željenu školu. Veruju da će na maloj maturu biti bolji rezultati, jer na probi nisu imali poseban motiv da se trude.

Najbolje rezultate ostvarili su iz trećeg predmeta, a uglavnom su birali geografiju, zatim biologiju.

Koliko je ova generacija loše uradila probu male mature najbolje govori primer jedne osnovne škole u Vojvodini, gde je prosečna ocena iz matematike ove godine bila devet bodova, dok je prošle godine bila skoro 12 bodova. Slično je i sa srpskim jezikom.

„Loše je urađena proba male mature. Dva časa smo radili analizu sa učenicima. I test iz srpskog su loše uradili. Koleginica je očajna, kaže da od kada radi nije imala generaciju koja je ostvarila ovako loše rezultate na testiranju. A radi 30 godina u prosveti“, priča nastavnica matematike iz te vojvođanske škole.

Nije želela da se javno pominje njeno ima, ni ime škole. Nezadovoljna je i koncipiranjem zadataka na testu, smatra da se zadaci iz matematike ne mogu raditi samo na zaokruživanje, a zakvih je na ovom testu bilo 17.

Nerazumevanje pročitanog

„Poslednja tri zadatka su bila da mora da se prikaže postupak i ta poslednja tri zadatka su deca loše uradila. Nisu mogli da urade 18. zadatak jer je bila primena sistema jednačina, a mi tu oblast još nismo ni počeli da radimo. Složena figura je bio 19. zadatak, a to je gradivo sedmog razreda, koje su oni zaboravili. Poslednji zadatak je bio šestostrana prizma, što je rađeno u prvom polugodištu. Kod većine dece danas je pamćenje jako kratko, sedne se, nauči za kontrolni i to je to“, priča nastavnica.

Dodaje da imaju još dva i po meseca da obnove gradivo, da će u pripremnoj nastavi kod nje akcenat biti na geometriji, ali i tekstualnim zadacima.

Suzana Dašić, nastavnica srpskog u OŠ „Mihailo Petrović Alas“ smatra da je test iz srpskog jezika na probi male mature za nijansu bio zahtevniji u odnosu na prošlu godinu. Đaci su imali 20 pitanja, od čega je 17 zadataka bilo na zaokruživanje.

„Zavisne rečenice su najslabije urađene. To je gradivo koje je rađeno krajem sedmog razreda. Pošto je prekinuta školska godina, nisam stigla da uradim proveru znanja iz te oblasti. Tu oblast sam stavila da uradimo u aprilu“, priča ona.

Dodaje da je slabo urađeno značenje padeža, ali da je sve u skladu sa realnim znanjem učenika.

„Biće prostora da se vratimo na neke stvari i da se još obnovi. Mi smo mnogo toga već uradili kroz nastavu. Priprema će biti u zakonskom okviru, koji je predviđen od 10 časova na kraju školske godine, pred završni ispit. Tada će se udarno raditi na vežbanju testova, izradi zadataka“, kaže ona za Euronews Srbija.

Za test kaže da je bio dobro struktuiran, da je bilo 40 odsto pitanja osnovnog nivoa.

„Najveći problem kod đaka je čitanje i razumevanje pročitanog teksta. To je problem generacijama unazad. Samo je sada uzelo maha. To se vidi i u okviru drugih predmeta. Ne razumeju se pitanja iz matematike, zahtev se ne razume“, kaže ona.

Osim što je osmacima glavobolju zadalo razumevanje pročitanog teksta, loše su se snašli i u 19. i 20. pitanju koje se odnosilo na književna dela koja su radili na času.

Mala matura

Proba završnog ispita se organizuje svake godine i predstavlja vernu simulaciju male mature. To je prilika da se učenici upoznaju sa svim procedurama koje ih čekaju u junu, ali i da vide gde su sa znanjem, na kojim oblastima treba više da porade u narednom periodu.

Prema školskom kalendaru mala matura 2024 zakazana je za 17,18. i 19. jun. Počinje testom iz srpskog jezika, drugi dan se polaže matematika, dok je treći dan rezervisan za izborni predmet.

Prema podacima portala Moja srednja škola, za završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja u školskoj 2023/24 evidentirano je 64.871 prijava po redovnom programu i 1.912 prijava po posebnom programu obrazovanja odraslih.

Đaci biraju koji će predmet polagati na trećem testu. Ponuđeno im je pet predmeta – istorija, geografija, fizika, hemija, biologija.

Najveći broj učenika kada je reč o trećem testu, odnosno predmetu po izboru ove godine opredeljivao se za geografiju – 40,14 odsto (26.041 učenika), a zatim za biologiju – 35,92 odsto (23.304 učenika), dok se značajno manje učenika prijavilo za ostala tri predmeta: za istoriju – 9,96 odsto (6.458 učenika), hemiju – 7,57 odsto (4.910 učenika) i fiziku – 6,41 odsto (4.158 učenika).