• Šta nakon osnovne i srednje škole: Kako mladi danas biraju buduće zanimanje

    Veliki i mali maturanti nalaze se na nekoj vrsti životne prekretnice. Treba odabrati srednju školu i fakultet gde će nastaviti školovanje. Izbor budućeg zanimanja nije nimalo lak, zato je tu važna i podrška roditelja.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Šta nakon osnovne i srednje škole: Kako mladi danas biraju buduće zanimanje
    Foto: Pixabay

    Psiholozi kažu da se takve odluke ne donose preko noći, a da mladi danas pri izboru profesije uglavnom gledaju gde mogu brzo pronaći posao i koji poslovi su dobro plaćeni. Manje se vodi računa o ličnim afinitetima.

    Oni koji još uvek ne znaju šta koja profesija zahteva od njih, prva adresa treba da im bude školski psiholog. Osim njih savet mogu da potraže i od savetnika za planiranje karijere, kojih ima u svim većim filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje.

    Psiholozi kažu da je za dobar izbor škole ili fakulteta najvažnije sagledati sposobnost deteta, njegove osobine, motivaciju da se bavi određenim poslom, a važan faktor je i situacija na tržištu rada. Greška je ukoliko se pri izboru gleda samo blizina škole ili fakulteta, uticaj društva, pritisak roditelja, popularnost škole.

    Školski psiholog Branka Tišma kaže da pri izboru škole treba uzeti sve u obzir- interesovanje učenika, njegovo postignuće u školi, ali i šta se traži na tržištu rada i kakva je mogućnost za zapošljavanje.

    Razmišljati o više škola i smerova

    „Istina je da kada deca upisuju one škole koje ih zanimaju, lakše posle tokom života nalaze alternativu, lakše pronalaze slične poslove kojima mogu da se bave, lakše pronalaze način za zapošljavanje“, kaže Tišma za Euronews Srbija.

    Dodaje da je važno razmišljati o više škola i smerova, imati alternativu.

    „Neće se ništa strašno desiti i ako ne upišemo baš tu školu koju smo planirali, ako smo našli nešto što je slično ili isto što će da zadovolji neka naša interesovanja, postignuća. I roditelji treba da se uključe, ali ne da pritiskaju decu, nego da budu sagovornici koji će ih uputiti“, navela je ona.

    Primećuje da nove generacije potpuno drugačije razmišljaju, da se interesuju za poslove za koje smatraju da mogu da im donesu brz i veliki novac, poput jutjubera.

    Izbor profesije jeste važan, imajući u vidu da svako od nas trećinu svog života provede na poslu radeći.

    Psi­ho­log Ele­o­no­ra Vla­ho­vić kaže da je pr­o­fe­si­o­nal­na ori­jen­ta­ci­ja va­žna i za po­je­din­ca i za dru­štvo i da svaka oso­ba tre­ba da ra­di na rad­nom me­stu gde će bi­ti naj­pro­duk­tiv­ni­ja i naj­za­do­volj­ni­ja.

    Navodi da je danas mladima pri izboru budućeg zanimanja najvažnija plata.

    „Kada radim testiranja obično im kažem da zamisle da su ušli u svet rada i da naprave svoju rang listu prioriteta, šta im je važno – novac, karijera, sloboda, saradnici. Novac i treba da bude relativno visoko, jer ljudi rade zbog novca, međutim često je novac na prvom mestu. Mi godinama imamo pritisak na fakultete koji imaju IT smerove jer se procenjuje da će se tom diplomom lako zaposliti, dobro zarađivati“, navela je ona.

    Primećuje i da roditelji u Srbiji decu drže sa strane, „dalje“ od sveta rada, te se dešava da osmaci ne znaju čime se bave njihovi roditelji.

    „Na pitanje čime se bave mama i tata, često dobijam odgovor ‘rade u kancelariji’. Deca u Srbiji uopšte nemaju jasnu sliku o svetu rada, za razliku od jednog ‘malog Nemca’ koji već sa osam godina zna šta je porez i zašto mora da se plaća. Deca u Srbiji su izložena medijima, društvenim mrežama. Tu im stalno iskaču poruke kako neko ima 21 godinu i zarađene milione“, priča Vlahović.

    Šta kaže tržište rada

    Tržište rada kaže da programeri, mašinski i elektro inženjeri ne čekaju dugo na posao. Na završnim godinama studija, obično kroz praksu koje im nude kompanije, ulaze u svet rada i dobijaju prvi posao.

    „Uvek nedostaje programera. Takođe, mašinski i elektro inženjeri brzo pronalaze posao. U poslednje vreme interesentno je da ekonomisti brzo pronalaze posao. Po nekim procenama oni čekaju na prvi posao šest meseci nakon završetka školovanja“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda za Euronews Srbija.

    Onima koji upisuju srednju školu Turinski savetuje da razmišljaju o zanatima, jer su traženi i dobro zarađuju.

    „Uvek su traženi vodoinstaleri, keramičari, automehaničari, frizeri. U ugostiteljstvu kuvari. To su zanati gde se danas posao lako nalazi, a i dobra zarada je zagarantovana“, naveo je on.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    UEFA pokrenula disciplinski postupak protiv Srbije

    Evropska fudbalska unija (UEFA) saopštila je danas da je pokrenula disciplinski postupak protiv Fudbalskog saveza Srbije zbog navodnog nedoličnog ponašanja njegovih navijača, na marginama […]