Stariji od 55 godina u Beogradu svaki drugi lekar specijalista, u Vojvodini čak 56 odsto

Od 23.583 lekara specijalista, koji rade u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, skoro svaki drugi stariji je od 55 godina, podaci su Lekarske komore Srbije (LKS). Posmatrano prema regionima, najveći procenat specijalista starijih od 55 godina je u regionu Jugoistočne Srbije – 62 odsto.

Stariji od 55 godina u Beogradu je svaki drugi lekar specijalista, u Vojvodini je čak 56 odsto, Centralnoj i Zapadnoj Srbiji 57 odsto, KiM 48 odsto. U pogledu određenih specijalizacija, najviše lekara starijih od 55 godina ima u oblasti opšte medicine i ginekologije. U Beogradu 66 odsto lekara opšte medicine starije je od 55 godina, dok je u Jugoistočnoj Srbiji čak 76 odsto. Što se tiče starosne strukture ginekologa, najteža je situacija u Jugoistočnoj Srbiji gde je 67 odsto starije od 55 godina.

Podaci Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr MIlan Jovanović Batut“ nešto su drugačiji. U zdravstveno-statističkom godišnjaku, stoji da je trećina lekara koji su radili 2021. godine bila starija od 55 godina. Preciznije, bilo je 6.178 doktora starijih od 55 godina, njih 10.850 imali su između 35 i 55 godina, dok je najmanje bilo onih koji su mlađi od 35 – oko 3.158.

Kriza zdravstvenih radnika nije zahvatila samo Srbiju, već ceo stari kontinent. U izvještaju Svetske zdravstveno organizacije za Evropu je navedeno da se hitno moraju pojačati napori da se zamene radnici koji idu u penziju kako bi se „poboljšala održivost radne snage“. Navedeno je da su u 13 od 44 zemlje, više od 40 odsto lekara starije od 55 godina. 

„Sve ove pretnje predstavljaju tempiranu bombu … što će verovatno dovesti do loših zdravstvenih rezultata, brojnih smrtnih ishoda koje je moguće sprečiti, i potencijalno čak do kolapsa zdravstvenog sistema“, rekao je regionalni direktor SZO za Evropu Hans Kluge.

Analiza starosne strukture lekara

Ministarka zdravlja Danica Grujičić, čim je došla na tu funkciju naložila je da se u svim zdravstvenim ustanovama uradi analiza starosne strukture lekara, kako bi se videlo koliko njih već ispunjavaju uslove za penziju.

„Nažalost, u pojedinim zdravstvenim ustanovama nema dovoljno lekara određenih specijalnosti, što je i bio razlog da tražimo od svih bolnica i domova zdravlja starosnu strukturu lekarskog i sestrinskog kadra“, rekla je nedavno Grujičić.

Ona je navela da postoje specijalnosti koje zahtevaju dugo učenje. Da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je da prođe oko 15 godina od početka specijalizacije. 

„Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva“, objasnila je ministarka.

Grujućić je o toj temi govorila i tokom posete Kosovu i Metohiji, kada je na pitanje novinarke Euronews Srbija navela da ono što može da se uradi u ovom trenutku na KiM i u celoj Srbiji uopšte jeste proširenje kadrovskog plana.

„Da se na neki način ti ljudi koji dobijaju platu za vreme svoje specijalizacije vrate u ustanove koje su ih polale na specijalizaciju, a ne da uz nekakvu vrlo skromnu svotu novca otplate praktično tu specijalizaciju. I sa druge strane da ih motivišemo ličnim dohotcima, to je jasno kao dan. Što date bolju platu i što date bolje uslove, jer znate kako, ne žale se toliko ljudi na sam lični dohodak koliko na nedostatak nekakvih uslova, da mogu da se orijentišu brzo, da mogu da pomognu, da prođu određene edukacije…“, rekla je ministarka. 

A kakva je situacija na terenu, najbolje govori primer iz Opšte bolnice u Leskovcu. Direktor te zdravstvene ustanove dr Nebojša Dimitrijević za Euronews Srbija kaže da imaju problem jer niko od mladih lekara neće da specijalizira urgentnu medicinu, maksilofacijalnu hirurgiju, dečju hirurgiju. Na nekoliko konkursa nije se javio nijedan kandidat.

„To su specijalizacije koje nam trebaju i koje nam je odobrilo Ministarstvo zdravlja. Sada imamo dovoljno lekare urgentne medicine, ali najmlađi lekar ima 56 godina, ostali su stariji, maltene pred penzijom. Trebaju nam lekari urgentne medicine. Nemamo sada, ali imaćemo problem za četiri, pet godina „, priča Dimitrijević.

A specijalizacija traje četiri, pet godina, subspecijalizacija dodatnih godinu, dve. Zbog toga se o kadrovskim planovima mora razmišljati desetak godina unapred.

„Imamo jednog lekara maksilofacijalne hirurgije, koji će za dve godine u penziju. Na dva konkursa za tu specijalizaciju niko mi se nije javio. Znači, ostaje nam to mesto prazno. Kada on ode u penziju imaćemo  problem. Mi u bolnici ne radimo veliku patologiju, ali mi je potreban jedan koji će obavljati trijažu, intervencije koje mogu da se rade. Ovako, moraćemo da šaljemo sve za Niš“, priča Dimitrijević.

Generacijski jaz

Veliki generacijski jaz, tvrde lekari, napravila je Uredba iz 2005. godine kada su zabranjene volonterske specijalizacije. Ponovo su odobrene tek 2015. godine, ali je 10 godina pauze napravilo ozbiljan problem.

Predsednik Novog sindikata zdravstva Srbije dr Živorad Mrkić kaže da Srbija ima ozbiljan problen, da je plejada dobrih stručnjaka, koji su učili od velikana medicinu, sada pred penzijom, imaju 62, 63 godine. 
„Vrhunski kadrovi, profesori, primarijusi odlaze u penzioji, a njihova mesta ostaju upražnjena. Ne znam koliko u Srbiji ima neuroradiologa koji su u stanju da urade sklerozaciju krvareće aneurizme u mozgu. To je postupak koji spasava život. Znam jednog lekara u UKC Srbije, jednog u bolnici ‘Sveti Sava’, ali je problem što ne znam da vam navedem trećeg. To je zahtevna subspecijalizacija, koja traje dugo. Treba da završite medicinu, radiologiju, pa interventnu neuroradiologiju. Za to je potreban i određeni talenat“, navodi Mrkić.

Ohrabruje to što skoro u svakoj boolnici trenutno imaju veliki broj lekara na specijalizaciji. U Opštoj bolnici u Pančevu trećina lekara su specijalizanti, u opštoj bolnici u Leskovcu 70 lekara je na specijalizaciji u Novom Pazaru veliki broj mladih lekara su na specijalizaciji. 

„Imamo odliv u penziju. Ključni specijalisti su nam starije osobe koje imaju godinu, dve, tri do penzije. Imate ogroman jaz između starijih lekara koji dobro znaju posao i koji su pred penzijom i mladih specijalizanata i specijalista koji nisu uspeli da steknu iskustva i da nauče od starijih kolega. Nemaju dovoljno vremena da od njih naprave vrhunske specijaliste. Zabrinjava nas što se Ministarstvo zdravlja bavi nekim drugim strvarima, a ne bavi se ovim problemom. Mi sada već u Beogradu imamo neke dijagnostike, sale, gde tehnika stoji, ali nema ko da radi“, priča Mrkić.
 
Čini mu se, kako kaže, da trenutno u zdravstvenim ustanovama u Srbiji ima više tehnike nego što ima ljudi.

Odlaza u penziju, ali i odlazak u inostranstvo, kao i u privatnu praksu, preti da državni zdravstveni sistem u Srbiji dovede do kolapsa. U Lekarskoj komori Srbije navode da se problem može rešiti ozbiljnim praćenjem starosne i obrazovne strukture lekara, ubrzanom edukacijom, ali i većim brojem upisanih studenata medicinskih fakulteta.

„Sa druge strane, to se može postići podizanjem primanja i poboljšanjem uslova za rad lekara u zdravstvenom sistemu. Znamo da Ministarstvo zdravlja radi te procene i da stavlja primat na deficitarne specijalizacije, kako bi kadrovski izbalansirao zdravstveni sistem. A u javnosti se od strane članova Vlade govori o stremljenju ka podizanju plata u zdravstvenom sektoru kao prioritetu“, rekao je za Euronews Srbija Miodrag Stanić, direktor LKS.

Sindikati predlažu da se primeni rumunski model borbe za zdravstvene radnike. A šta to znači? Lekari u Rumuniji su 2016. godine imali platu 1.200 evra, a sestre 500 evra. Za nekoliko godina lekari su došli do plate od 3.500 evra, a sestre do 1.400 evra. Iza tog projekta stali su i rumunska vlada i premijer. Tako je zaustavljen odlazak kadrova.

Od 23.583 lekara specijalista, koji rade u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, skoro svaki drugi stariji je od 55 godina, podaci su Lekarske komore Srbije (LKS). Posmatrano prema regionima, najveći procenat specijalista starijih od 55 godina je u regionu Jugoistočne Srbije – 62 odsto.