Stipendije đacima koji se po dualnom modelu opredele za deficitarna zanimanja – gde su najpotrebniji radnici
Više od 500 poslodavaca prijavilo se na konkurs Privredne komore Srbije za uključivanje u dualni model obrazovanja za narednu školsku 2024/2025. godinu, među kojima je 35 odsto novih, koje do sada nisu bile uključene u realizaciju tog modela obrazovanja.
Podeli vest:
Rukovodilac Centra za edukaciju i dualno obrazovanje Privredne komore Srbije Mirjana Kovačević rekla je za RTS da kada se sumira broj onih poslodavaca koji već učestvuju u programu i onih koji su se prijavili, dolazimo do broja od oko 1.100 poslodavaca koji će naredne školske godine učestvovati u programu, odnosno 4.300 đaka imaće mogućnost da uči u realnom radnom okruženju.
Ističe da mašinska industrija i obrada metala predstavljaju sektor sa najvećim deficitom kadrova i privrednici najviše profila traže za taj sektor.
„Radi se o bravaru zavarivaču, industrijskom mehaničaru, operateru za mašinsku obradu i rezanje, tu je i elektrotehnika, električar, ugostiteljstvo i turizam i trgovina – trgovac, kuvar, konobar, veliko interesovanje postoji i u području rada poljoprivreda i proizvodnja hrane, velika tražnja je i za pekarom, poljoprivrednim tehničarom, operaterom u prehrambenoj industriji“, navela je Kovačevićeva.
Ukazuje da u skladu sa zahtevima privrede pripremaju nove obrazovne profile po dualnom modelu obrazovanja.
„Ponudili smo mogućnost da se u 10 novih obrazovnih profila, među kojima su tehničar računara, administrator računarskih mreža, vozač motornih vozila, kozmetički tehničar i sl. takođe uključe u realizaciju po dualnom modelu obrazovanja, ta lista je i dalje otvorena“, ukazala je Mirjana Kovačević.
Đacima i stipendija i naknada od poslodavca
Jedna od novina je naknada za đake koji su se prijavili za deficitarna zanimanja u iznosu od 5.000 dinara, što će biti definisano adekvatnim konkursima.
Podseća i da poslodavac po Zakonu o dualnom obrazovanju ima obavezu finansijske podrške đacima u iznosu od najamnje 70 odsto od minimalne cene rada za svaki sat proveden u učenju kroz rad.
„To je oko 4.500 dinara za učenika, ako jedan dan nedeljno radi u kompaniji, a tome se dodaju troškovi ishrane, bezbednosti na radu i prevoza“, navela je Kovačevićeva.
Uredbom o finansijskoj podršci dualnom obrazovanju predviđa se i da sve kompanije mogu da ostvare pravo na uložena sredstava u isplate nakanada u visini od 50 odsto od uloženih sredstava, što je značajna podrška naročito mikro preduzećima.
Podeli vest:
