Stiže porez i za stanove na dan: Da li se kratkoročni najam i dalje isplati?

Ova vest dolazi u trenutku kada se sektor kratkoročnog izdavanja već suočava sa ozbiljnom krizom.

U Ministarstvu turizma su za Euronews Srbija rekli da je prema njihovoj evidenciji trenutno u Srbiji registrovano 16.343 stanova na dan, odnosno kategorizovanih apartmana, sa ukupno 27.366 kreveta. U istom periodu prošle godine, taj broj iznosio je 14.385 stanova, što ukazuje na rast ponude.

Međutim, stručnjaci tvrde da se podaci sa terena ne poklapaju sa zvaničnom statistikom. Seneši navodi da je realan broj aktivnih stanova manji – oko 9.500, pri čemu oko 7.000 stanova dominira tržištem.

„Mislim da je taj broj zapravo još manji. Cene su značajno pale i izdavanje više nije isplativo, a dodatni porez će mnoge odvratiti i od kratkoročnog i od dugoročnog izdavanja. Moja procena je da beogradska ponuda trenutno ne premašuje 4.500 do 5.000 stanova“, kaže investicioni savetnik Nikola Seneši.

Iako se od perioda pandemije izdavanje stanova na dan smatralo isplativijom opcijom u odnosu na dugoročni zakup, stručnjaci danas upozoravaju da to više nije slučaj. Seneši smatra da kratkoročno izdavanje već duže vreme nije unosna investicija.

„Ono može biti isplativo samo ako se porez ne plaća. Uvođenjem bilo kakvog poreza ovaj model izdavanja postaje potpuno neisplativ, što bi se neminovno odrazilo i na povećanje cena“, ocenjuje Seneši.

Prema njegovim rečima, sa trenutnom prosečnom popunjenošću od oko 30 odsto, neto cena po noćenju, bez provizije, iznosi oko 34,46 evra.

„Ako se na to doda još i porez – bilo da se oporezuje po realnoj zaradi ili paušalno, kako se sada pretpostavlja – taj model više nema budućnost. Prosečan jednosoban stan, koji je najčešći na tržištu, bez poreza donosi mesečno oko 320–330 evra. Od toga je polovina samo za pokrivanje troškova, a sve to uz zahtevan fizički angažman“, kaže Seneši.

Sličnog mišljenja je i procenitelj nekretnina Milić Đoković, koji za Euronews Srbija ističe da se ovaj posao često pogrešno doživljava kao „laka zarada“.

„Ako se time bavite ozbiljno, to mora da bude vaš posao, da obilazite stanove, menjate posteljinu, rešavate kvarove i pratite obaveze prema državi. Ljudi zaboravljaju da stan ne može biti izdat svakog dana. Čak i u najboljem slučaju, popunjenost ide do 60–70 odsto, što znači 10 dana u mesecu“, kaže Đoković.

On dodaje da su očekivanja često nerealna.

„To nije neki ‘helikopterski novac’ koji pada s neba. Dugoročni zakup je mnogo jednostavniji, stabilniji i manje stresan model u poređenju sa svakodnevnim kontaktom sa različitim gostima“, ukazuje ovaj sagovornik.

Kakva je budućnost ovog sektora?

Govoreći o budućnosti tržišta kratkoročnog najma, Đoković smatra da vlasnici koji izdaju samo jedan stan nemaju dugoročnu perspektivu.

„Mislim da će se tržište jasno diferencirati. Ili će se time baviti oni koji imaju organizovan sistem, kao firme, sa pet do deset stanova, i koji posluju kao da izdaju mini-hotel preko platformi poput Bookinga – slično kao što funkcioniše reizdavanje hotela na moru. Ili će se odlučiti za dugoročni najam“, objašnjava Đoković.

On dodaje da pojedinci sa jednim stanom teško mogu da opstanu na tržištu kratkoročnog najma.

„Za one sa samo jednim stanom perspektiva je gotovo nepostojeća. Vremenom će se verovatno pokazati da je dugoročni zakup isplativiji i održiviji model“, zaključuje Đoković.

Seneši ocenjuje da je prošla godina bila znatno bolja za ovaj sektor, dok je trenutna situacija, kako kaže, veoma teška.

„Sada je zaista katastrofalan momenat. Došlo je do velikog pada broja turista, i svi se nadaju da će tokom leta biti bolje. Dugoročno, situacija mora da se stabilizuje jer nemamo dovoljno hotelskog kapaciteta. Ako stanovi poskupe, ljudi će početi da se okreću hotelima – a upravo gradski hoteli sa tri ili četiri zvezdice trenutno najviše trpe. Njima je popunjenost bukvalno desetkovana“, objašnjava Seneši.

Ceo tekst Euronews Srbija o izdavanju stanova na dan možete čitati OVDE.