Struja, drva, ugalj ili gas – svako domaćinstvo ima svoju računicu

Građani se svake godine preračunavaju, koja im je najjeftinija opcija za grejanje. Neki tvrde da je najjeftinije grejati se na drva, drugi da se ulaganje u kotlove na pelet brzo isplati, a treći i dalje misle da je struja najisplativije rešenje.

Struja, drva, ugalj ili gas, svako domaćinstvo ima svoju računicu kada je u pitanju grejanje. Oni koji mogu menjaju ga za jeftinije, ali i to je veliko opterećanje za kućni budžet.

I svako bi da uštedi. Ali, malo ko zna da se zbog loše stolarije gubi 25 odsto toplote, kroz zidove bez izolacije nestane 35 odsto, a zbog neefikasnog kotla izgubi se čak 45 odsto toplote.

Kada se sve sabere Srbija baca 40 odsto energije više nego zemlje u regionu. To je kao godišnja proizvodnja termoelektrane Kostolac.

Miloš Banjac profesor Mašinskog fakulteta rekao je da prosečno domaćinstvo u Srbiji otprilike zauzima 60 kvadratnih metara stambenog prostora i troši oko 9.000 kilovat-sati energije godišnje.

„To nas svrstava u red vodećih evropskih zemalja po potrošnji, u zavisnosti sa kim se poredimo trošimo tri do četiri puta vše energije, svako domaćinstvo“, kaže Banjac.

Kako kaže, zbog toga imamo mogućnosti da mnogo toga i uštedimo, a najisplativije je zamena stolarije, vrata i prozora, odnosno izolovanjem objekata. 

„Na taj način moguće su uštede, mereno na većem broju objekata da se ostvari do 40 odsto ušteda energije“, istakao je Banjac.

Nacionalni projekat koji finansiraju Republika i lokalna samouprava – nadoknada polovine troškova za zamenu stolarije, nove izolacije i kotlova – mogla bi da promeni statistiku.

„Za stan od 60 kvadrata, koji ima deset kvadratnih metara stolarije koje je potrebno zameniti, a prosečna cena od 14.000 dinara – investicija je 140.000. Država, jedinica lokalne samouprave učestvuje sa 50 odsto, a investicija za građane bi bila 70.000 dinara. Ako građanin taj stan dogreva ili greje na struju, on će godišnje uštedeti oko 40.000 do 50.000 dinara, što znači da će svoju investiciju vratititi u roku od dve do tri godine“, rekao je Milan Macura, pomoćnik ministra energetike, zadužen za energetsku efikasnost.

U pilot-projektu učestvuje 67 lokalnih samouprava. U Beogradu je u utorak raspisan javni poziv za firme koje će izvoditi radove. Ko će obavljati taj posao znaće se za dve nedelje.

Posle toga sledi poziv građanima. Plan je, kažu u Ministarstvu energetike, da se svake godine obezbedi 150 miliona evra za zamenu stolarije, izradu fasade i zamenu kotlova za grejanje.

Građani se svake godine preračunavaju, koja im je najjeftinija opcija za grejanje. Neki tvrde da je najjeftinije grejati se na drva, drugi da se ulaganje u kotlove na pelet brzo isplati, a treći i dalje misle da je struja najisplativije rešenje.