Svaki šesti građanin Srbije je dnevni migrant
Odlazeći na posao građani Srbije napuštaju svoje opštine, gradove, oblasti, pa čak i samu domovinu. I to svakog dana. Podaci iz poslednjeg popisa pokazuju da je u našoj zemlji skoro svaki šesti građanin – dnevni migrant. Većina migrira zbog posla, ali nije sasvim zanemarljiv ni broj đaka koji do klupe putuju u drugo mesto.
Podeli vest:
Dnevnih migranata je ukupno 1.048.825 u odnosu na oko 6,6 miliona stanovnika. Putnika zbog posla je 795.779, a učenika 253.046. Imajući u vidu da je u Srbiji ukupno oko 2,8 miliona zaposlenih ljudi, čak 28 odsto njih su – dnevni migranti.
Najzahtevniji je put pred onima koji svaki dan na tom putu prelaze državnu granicu. Popisivači su prebrojali oko 3.800 dnevnih migranata u inostranstvo. Na posao preko graničnog prelaza ide 2.858 zaposlenih i 983 učenika.
Vojvodina i Zapadna Srbija
„Dnevnim migrantima se smatraju lica koja rade ili se školuju van mesta svog uobičajenog stanovanja, odnosno lica koja žive u jednom, a rade ili se školuju u drugom naseljenom mestu u Republici Srbiji ili u inostranstvu“, objašnjavaju statističari. „Uslov je da se svakodnevno ili više puta sedmično vraćaju u svoje mesto stanovanja. Smatra se da se lice svakodnevno vraća u mesto stalnog stanovanja i u slučaju kada je zbog prirode posla odsutno, odnosno kada ima smenu od 24 sata ili čak dvodnevnu smenu od 48 sati“.
Dnevnih migranata je najviše u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 230.543 i vrlo približno u Vojvodini 230.386. Najmanje ih je u Beogradu i okolini, oko 167.000, i svega malo više u Južnoj i Istočnoj Srbiji, oko 168.000.
Kada je reč o zaposlenima čiji je poslodavac u inostranstvu, ključna je blizina mesta samoj granici. Zato je najviše njih u Vojvodini 1.693, a u Zapadnoj Srbiji 1.507. Iz prestonice u inostranstvo na posao svakog dana – ne ide niko. U Istočnoj i Južnoj Srbiji ih je ukupno 108.
Preko Horgoša do posla
Jedno od mesta čije stanovnike od posla deli granični prelaz je i Horgoš. To je glavni razlog zašto je mesna zajednica insistirala da se produži radno vreme prelaza Horgoš 2.
„Svaki dan oko stotinak građana dolazi na ovaj prelaz iz raznih okolnih mesta. Iz Sente, Bačkih Vinograda, Hajdukova, Kanjiže…“, objašnjava za Forbes Srbija Robert Šorš, predsednik MZ Horgoš. „To su ljudi koji rade u obližnjim mestima u Mađarskoj, u Segedinu, Morahalomu. Putuju svaki dan. Neko kolima, neko pešice, neko motorom“.
Zato je od marta ove godine ponovo produženo radno vreme prelaza. Trenutno radi od pet do 23 časa. Neki od zaposlenih na poslu u Mađarskoj moraju da su već od šest ujutro, dok se drugima smena završava tek u 22 časa.
Kako nam objašnjava Šorš, iz Horgoša su najpre ljudi otišli u Austriju, Nemačku i Britaniju. Oni koji su ostali, pokušavaju da opstanu radeći u susednoj Mađarskoj. U Srbiji žive.
„U Horgošu je nestalo oko 1.000 radnih mesta od početka 90–tih godina do danas“, dodaje Šorš. „Bilo je nekada posla za sve. Kada su fabrike privatizovane, stvar se promenila. Bila je Bačka u kojoj je radilo 300 radnika. Dolazili su i iz Bosne i Hrvatske nadničari. U Vitaminki je radilo 100 ljudi, a danas tridesetak. U hladnjači je bilo do 150 radnika, a sada 30“.
Za oko 5.000 ljudi, koliko ih živi u Horgošu, ponuda posla nije dovoljna. S druge strane, fabrikama sa druge strane granice nedostaje radnika. I njihovi su stanovnici, delom, otišli u zapadne delove zemlje. Uz granicu sa Austrijom.
„I tamo se dešava slično. Žive u Mađarskoj, a na posao odlaze u Austriju“, kaže Šorš.
Gde su sela, manja migracija
Električne automobile će, kako se očekuje, praviti najmanje 1.500 radnika. Najavljuje se još jedan, nemački, pogon.
„Ljudi koji rade u Mađarskoj najčešće imaju mađarsku ličnu kartu i mogu da ulaze u EU, ali ima i onih koji idu sa srpskim pasošem“, govori Šorš. „Deca tih radnika idu ovde u školu. U školi je 400 učenika i 100 dece je u zabavištu. Već kod srednjih škola i fakulteta je druga stvar“.
Iako u Horgošu česta pojava, radnih migranata u Kelebiji nema toliko. Kako nam Robert Šorš pojašnjava – iz vrlo jednostavnog razloga. Od Kelebije do granice je 12 kilometara, a sa druge strane su uglavnom sela. Od Horgoša do Segedina je 10 kilometara. Toliko i mnogi drugi građani Srbije svaki dan pređu do radnog mesta.
„Do graničnog prelaza vozi i autobus. Mogu i tako na posao. Pređu pešice, pa opet na autobus. Ima slučajeva da nekoliko kolega kupe dva lošija automobila. Jednim se dovezu do granice i parkiraju ga. Pređu pešice, a drugi ih čeka na mađarskoj strani“, priča nam Šorš.
Nije granica uz Mađarsku jedina postojbina dnevnih migranata u inostranstvo. Dosta ih je i u Zpadnoj Srbiji. Još iz doba Jugoslavije ljudi iz Bratunca su radili u Ljuboviji i – obrnuto. Pre nekoliko godina razmišljalo se o upošljavanju naših radnika iz pograničkih krajeva u firmama u Rumuniji.
Migranata, onih koji su se preselili iz mesta u mesto, daleko je više. Više od tri miliona je doseljeno u sadašnje mesto stanovanja.
Podeli vest:
