• „Svako četvrto selo nema prodavnicu“: Zašto se smanjuje broj poljoprivrednika u Srbiji?

    Poljoprivreda u Srbiji već godinama je u problemu. I dok država pokušava subvencijama da poboljša stanje, ratari, stočari i agroekonomisti tvrde da ta pomoć nije dovoljna, i da su našoj zemlji potrebne ozbiljne sistemske promene.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    „Svako četvrto selo nema prodavnicu“: Zašto se smanjuje broj poljoprivrednika u Srbiji?
    Foto: Unsplash

    Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku, u prvom kvartalu ove godine broj registrovanih individualnih poljoprivrednika smanjen je za 4.485 lica, odnosno za 8,1 odsto u odnosu na isti period 2023.

    Osim toga, u Srbiji je na popisu poljoprivrede u 2023. godini registrovano 508.365 poljoprivrednih gazdinstava, što je 10 odsto manje u odnosu na anketu iz 2018. godine. Ti podaci beleže i dvocifren pad broja grla u tom periodu.

    Komentarišući ove podatke, agroekonomista Žarko Galetin kaže da je popis otvorio tako krupna pitanja i velika iznenađenja, da je broj poljoprivrednika jedno od manjih.

    „Mnogo veći problemi su šta se dešava u sektoru stočarstva, u pogledu resursa, obradivog zemljišta. Svi parametri pokazuju da postoji vrlo oštar pad u oblasti poljoprivredne proizvodnje po svim kriterijumima. Pad broja grla stoke, tovnih svinja, ovaca, koza je alarmantan“, ukazuje Galetin.

    Stoga, kako pojašnjava, manji broj registrovanih individualnih poljoprivrednika odslikava sa jedne strane tehničku, a sa druge suštinsku sferu u poljoprivredi.

    „Ministarstvo za poljoprivredu malo „čisti“ registar poljoprivrednih gazdinstava, pa fiktivna gazdinstva ne mogu ostvariti prava na subvenciju. Ima dosta stvari koje su demotivisale poljoprivrednike, posebno one koji su hteli preko podela gazdinstava u okviru jedne porodice da dobiju podsticaje. Razlog je i ukrupnjavanje gazdinstava, posebno u Vojvodini. Primetno je da raste površina zemlje po jednom gazdinstvu. Sa druge strane, staračka domaćinstva nestaju, pa ta zemlja bude pripojena većim“, objašnjava naš sagovornik.

    Osim toga, Galetin dodaje da je još jedan nezanemarljiv razlog to što ljudi ne vide perspektivu u poljoprovredi.

    „Da bi se ušlo u ozbiljan biznis na tom polju, potrebna su značajna sredstva, oko 20-30 hektara zemlje – što nije nimalo lak zadatak“, tvrdi on.

    Sa druge strane, profesorka Poljoprivrednog fakulteta Natalija Bogdanov kaže da ovaj pokazatelj ne mora nužno biti loš. Već naprotiv, da potencijalno može biti rezultat primene tehnologija umesto fizičkog rada.

    „Čak i da na kraju godine taj podatak bude osam odsto, ne treba ga tumačiti kao katastrofu, jer može pokazivati da je ljudski rad zamenjen naprednijim tehnologijama tamo gde je bilo moguće. To znači da, na primer, neko više ne bere višnje ručno nego je kupio mašinu koja to radi. Mi imamo solidan broj zaposlenih u poljoprivredi. Ako se on smanjuje, a površina obradivog zemljišta ili broj grla ostane isti, moguće da je došlo do promene načina rada“, pojašnjava ova profesorka, dodajući da bi se pravi uvid mogao steći poređenjem trenda duži niz godina.

    Ipak, za agroanalitičara Branislava Gulana, pad broja registrovanih individualnih poljoprivrednika u najvećoj meri je posledica odlaska ljudi iz sela.

    „Pre 15 godina imali smo 630.000 gazdinstava, a sada samo 508.000. Nestaju nam sela, smanjuje se broj farmi i stanovnika u njima, pa je i ovo rezultat svega toga. Za 10 godina će nestati 1.200 sela, i tu se čeka ko će biti poslednji da ugasi svetlo. Sada ima 4.720 sela, a do 2050. nestaće ih 3.000. U Srbiji na selima ima 200.000 praznih kuća, isto toliko torova za ovce i staja“, kaže Gulan.

    On podvlači da, uprkos „marketinškom triku“ osnivanja zadruga, u selima ne postoje mesta na kojima bi ljudi mogli da se zaposle i od toga žive, a svako četvrto nema ni prodavnicu.

    „U selu nema ko da radi, a u gradu nema šta da se radi. Dok ne bude prerađivačkih industrija i malih fabrika, seoske kuće će biti prazne. Sve i da ljudi dođu na selo, nemaju od čega da žive. U hiljadu njih ne postoji prodavnica, a 1.200 ima po manje od 100 stanovnika“, upozorava naš sagovornik.

    Gulan takođe dodaje da Srbija svake godine izgubi 25.000 hektara za infrastrukturu, puteve, bespravnu gradnju i druge investicije. Prema njegovim rečima, ako bi se ta zemlja koristila za prinose, stanje u agraru bi bilo drastično bolje.

    „Kada bi se na tolikoj površini zasadila pšenica, možemo zamisliti koliko bi bilo više žitarica“, zaključuje agroanalitičar.

    Podsećamo, iako je budžet za poljoprivredu u 2024. veći u odnosu na prethodnu godinu i iznosi blizu 105 milijardi dinara, ratari i stočari vode borbe sa različitim problemima. Neki od njih su poskupljenje energenata, svinjska kuga, nepovoljni vremenski uslovi, zastarela mehanizacija, inflacija. Stoga, domaća stručna javnost nije optimistična da će kretanja u domaćoj poljoprivredi u narednom periodu biti povoljnija, a kao jedini izlaz iz takve situacije vidi temeljne sistemske reforme u ovoj grani privrede.

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Vremenska prognoza za 23. jun

    U nedelju nas očekje romenljivo oblačno sa sunčanim intervalima, ali vrlo nestabilno, pa će oblačni razvoji sa pljuskovima i grmljavinom lokalno biti praćeni i gradom i olujnim vetrom. […]

    Iskliznula vagon cisterna sa sumpornom kiselinom

    Između Borske Slatine i Zagrađa, danas u 17.02 došlo je do iskliznuća jedne vagon cisterne sa oba obrtna postolja, tovarene sumpornom kiselinom, pri čemu nema curenja, ni opasnosti po […]