Sve više stranih radnika u Srbiji

Nadležni nemaju evidenciju o tome gde je najveći broj stranaca angažovan, koje poslove najčešće obavljaju, koje kvalifikacije imaju.

Autobusima gradskog prevoza upravljaju radnici iz Šri Lanke. Dostavljanje hrane na kućnu adresu obavljaju Uzbekistanci. Higijeničari, spremači i spremačice stižu sa Nepala. Puteve, zgrade, mostove grade radnici iz Indije, Turske i Kine. To je ovih dana slika Srbije, a biće i sve učestalija, ako se obistine prognoze stručnjaka da će u našoj zemlji, do kraja ove godine, biti izdato oko 50.000 radnih dozvola stranim državljanima. Za sada su, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) izdate 31.842, odnosno toliko su filijale ove službe u prvih sedam i po meseci ove godine izdale radnih dozvola stranim državljanima.

Doduše, premijerka Srbije Ana Brnabić pre nekoliko dana u svom autorskom tekstu navela je da u Srbiji trenutno radi 80.000 stranaca. Pošto to nije zvanični podatak NSZ, ostaje da se pitamo da li je mislila na ukupan broj stranih radnika koji su se obreli unazad tri godine u našoj zemlji, jer ih je upravo toliko registrovano kroz statistiku izdatih radnih dozvola ili je možda predsednica vlade u to ubrojala i one koji u zemlji rade ilegalno. Jer, kako podsećaju predstavnici sindikalnih organizacija u Srbiji, stranci rade i takve poslove, u takozvanoj sivoj zoni.

Dragan Todorović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda, naglašava da na zvaničan broj zaposlenih stranaca treba uvek dodati još 20 do 30 odsto stranih državljana više, koji rade „na crno”.

– S obzirom na sve veći priliv tih ljudi i uslove u kojima rade, u ovom trenutku smatramo da država nema mehanizme da sve to kontroliše. Inspektora ima malo, manje nego što je potrebno, pa kada dođe veći broj stranaca, što se očekuje i zbog olakšanih procedura prilikom dobijanja dozvola za rad, kontrola će biti još problematičnija – dodaje Todorović.

Postupajući prema Zakonu o zapošljavanju stranaca, u toku prošle godine u zemlji je izdato ukupno 35.180 dozvola za rad, podsećaju iz NSZ-a. Najveći broj dozvola u ovoj godini izdat je državljanima Kine, Turske, Ruske Federacije, Indije, Kube, Nepala i Šri Lanke, a lane su se na tom spisku nalazili i državljani Severne Makedonije i Ukrajine. Najmanji broj radnih dozvola u ovoj i prošloj godini izdat je državljanima Kambodže, Dominike, Malte, Sudana, Ujedinjenih Arapskih Emirata…

Najveći broj stranih radnika angažovan je u oblasti građevinarstva, naglašava Miloš Turinski, iz „Infostuda”. Podseća da potreba za uvozom radne snage potiče od toga što je Srbija postala deficitarno tržište rada.

– Deficit postoji u IT, menadžerskom sektoru, ali još od pandemije datira manjak radne snage iz zanatskog sektora, nedostaju nam niže kvalifikovani. To je prouzrokovalo prvi nalet uvoza radne snage – objašnjava Turinski. Navodi da u zemlji mora da postoji dokazani deficit na tržištu rada za konkretne pozicije, da bi Srbija mogla da uvozi visokokvalifikovanu radnu snagu za te određene poslove.

– Odatle i priča da uvozimo samo nekvalifikovane i niže kvalifikovane, jer tu imamo znatan manjak. Postoji određeni broj stranaca koji rade u IT, u internacionalnim kompanijama, a među njima su i razni menadžeri, ali ipak nema zvaničnih podataka o njihovom broju – priznaje on.

I u NSZ-u tvrde da ne raspolažu podacima gde je najveći broj stranih radnika angažovan, u kojim oblastima privrede. Kažu da nemaju evidenciju o tome koje poslove najčešće stranci obavljaju, odnosno u kojim delatnostima ih ima najviše. Zanimalo nas je i da li država raspolaže podacima o tome kakvih su ti radnici kvalifikacija, koliko među strancima koji imaju radne dozvole ima recimo IT stručnjaka, lekara, inženjera, a koliko vozača, zidara, armiračima, pomoćnih građevinskih radnika, varioca… I na to pitanje je stigao odgovor – nemamo evidenciju.

Ipak, poznato je barem kako, prema trenutno važećem Zakonu o zapošljavanju stranaca, u Srbiji strani radnici mogu da se zaposle.

Skupština Srbije nedavno je usvojila izmene i dopune Zakona o zapošljavanju stranaca i Zakona o strancima. Time se omogućava da strani državljani u jedinstvenom postupku ostvare istovremeno pravo na privremeni boravak i na rad u Srbiji, kroz jedinstven postupak provere vezane kako za odobrenje privremenog boravka, tako i radne dozvole. Nakon toga, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi, izdaje se jedinstvena dozvola. Oni će, dakle, umesto dve dozvole, dobijati jednu – za boravak i rad.

Nadležni nemaju evidenciju o tome gde je najveći broj stranaca angažovan, koje poslove najčešće obavljaju, koje kvalifikacije imaju.