Onlajn trgovci mogli bi uskoro sve masovnije da naplaćuju kupcima povraćaj robe zbog gomilanja zaliha i sve većih troškova koje imaju za ovu uslugu.
Ova praksa tek nekoliko godina je besplatna i, kako piše „Biznis insajder“, za te pogodnosti najzaslužnija je kompanija „Amazon“.
Međutim, sve se polako menja jer su količine robe koje se na globalnom nivo vraćaju prodavcima sve veće. Problem je i što im se na ovaj način gomilaju zalihe robe, koja se ne prodaje kao pre krize, tako da je pitanje na koje će sve načine nastojati da obeshrabre kupce da to nastave da čine.
Švedski lanac „H&M“ nedavno je najavio da planira da testira naplatu naknade za povraćaj robe na nekim od svojih tržišta kako bi videli kakve su reakcije kupaca.
I pojedini trgovci u Americi kupcima već naplaćuju ovo vraćanje proizvoda kojim nisu zadovoljni – u celosti ili delimično.
Američki Nacionalni savez trgovaca objavio je nedavno da su kupci u 2020. godini vratili robu u vrednosti 100 milijardi dolara, a prošle godine čak 218 milijardi. Kako se ističe, to donosi nove troškove, naknade za sortiranje robe i pripreme za novu prodaju jer roba često mora da se očisti ili popravi, pa ponovo zapakuje kako bi sledećem kupcu delovala kao da je potpuno nova.
Za svaku milijardu dolara prodate robe, kažu poznavaoci tržišta, prosečan trgovac ima trošak od 166 miliona dolara za povraćaj. Ako trgovinske kompanije ne uspeju da zaustave rast tih troškova, vrlo je verovatno da će ih delom prebaciti na samu cenu robe.
Kako je ranije pisao CNN, povraćaj robe mogao bi da ostane besplatan samo ukoliko bi kupci robu donosili u prodavnice kompanija. Na američkom tržištu „Zara“ je već uvela naplatu povraćaja od 3,95 dolara, a pojedine robne kuće ovo naplaćuju i do osam dolara. Za one koji nemaju klasične radnje, bilo šta besplatno neće ostati opcija, predviđaju stručnjaci.
Među novim trgovačkim praksama je i da pojedini trgovci ovu uslugu besplatno daju samo lojalnim kupcima – pod uslovom da u jednoj godini kod njih potroše određeni iznos novca.
Već postoje i kompanije koje prikupljaju i grupišu robu za povrat za različite trgovce na određenim lokacijama.
Propisi u Srbiji u zaštiti onlajn kupaca su usklađeni sa evropskim, ali i dalje ima problema u ostvarivanju prava potrošača, piše „Politika“. Zakon o zaštiti potrošača u slučaju onlajn kupovine važi samo u slučaju kada se roba naručuje od domaćih trgovaca, ali ne i sa stranih sajtova i onlajn platformi.
U ovom drugom slučaju, primenjuju se propisi države gde je trgovac registrovan. To znači da ukoliko se praksa naplate povraćaja ustali, to će se odnositi i na kupce iz Srbije.
Inače, ukoliko je neko nezadovoljan proizvodom koji je kupljen u inostranstvu, on upućuje reklamaciju stranom trgovcu i zahteva rešavanje.
U slučaju spora oko reklamacije, takođe su relevantni propisi zemlje u kojoj je trgovac registrovan. Na razvijenim tržištima onlajn platforme maksimalno štite potrošače i garantuju im sva prava.
Onlajn kupovina neprekidno raste u Srbiji. Prema poslednjim podacima gotovo 2,5 miliona ljudi iz Srbije kupuje proizvod preko interneta u zemlji i inostranstvu. Najviše se kupuju odeća i obuća (čak 65 odsto ukupnih transakcija), slede mali kućni aparati i kozmetika. Jedno istraživanje je pokazalo da više od dve trećine onlajn kupaca nastavlja da trguje na ovaj način zbog besplatne isporuke, a tek onda navode niže cene.
Onlajn trgovci mogli bi uskoro sve masovnije da naplaćuju kupcima povraćaj robe zbog gomilanja zaliha i sve većih troškova koje imaju za ovu uslugu.