Sve više penzionera u Srbiji radi, procene i do 15 odsto

Sve više penzionera u Srbiji radi da bi prehranili i pomogli svoje porodice i to uglavnom za manju platu od radnika u stalnom radnom odnosu.

Prema podacima koje je Tanjugu dostavio Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, a na osnovu broja zahteva za ponovno određivanje iznosa penzije po osnovu naknadno ostvarenog staža, oni procenjuju da je od ukupnog broja penzionera 2,5 odsto, odnosno oko 42.000 penzionera, angažovano po osnovu osiguranja koji se tretiraju kao radni odnos.

Predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije Milan Grujić tvrdi da je, prema procenama, 15 odsto ukupne penzionerske populacije u radnom odnosu.

„To su ljudi koji trebaju da prehrane porodice, svoje sinove, ćerke, unuke, i taj rad je jako nužan i predstavlja egzistencijalni minimum. Male penzije, velike porodice, naslednici koji ne mogu da se osamostale i onda se penzioneri osećaju odgovornim da preuzmu odgovornost za svoje unuke“, smatra Grujić.

On navodi da su poslovi koje obavljaju penzioneri, u najvećem broju, srodni kvalifikacijama koje imaju i da je reč uglavnom o poslovima vozača, fizičko-tehničkog obezbeđenja, majstorima specijalnih zanimanja, variocima, građevinskim radnicima, ali i medicinskim sestrama i lekarima.

Takođe, Grujić ističe da su penzioneri koji rade manje plaćeni od radnika u redovnom radnom odnosu.

„Ima ih svih zanimanja. Ima i onih koji su, zbog svoje stručnosti, samo nastavili da rade u istim firmama i kada su zvanično otišli u penziju, ali u principu uglavnom je reč o deficitarnim i malo plaćenim zanimanjima“, kaže Grujić.

Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković navodi da je činjenica da veliki broj penzionera radi, da ih je sve više, ali i da je to tendencija ne samo kod nas, već i u celom svetu.

On kaže da penzioneri nastavljaju da rade da im život ne bi postao bezličan ili iz materijalnih razloga, jer je činjenica, ističe, da su penzije značajno manje od plata.

Atanacković navodi da postoji potreba za radom penzionera zbog njihove stručnosti i nedostataka mladih kadrova koji se, kako naglašava, retko opredeljuju za zanate.

„Nedovoljno školujemo određena zanatska zanimanja i druga stručna zanimanja tako da i dalje imamo potrebu da angažujemo radnike koji su radili na tim zanimanjima, a otišli su u penziju. U nedostatku mlađih, poslodavac ne može da bira ako mu je potreban izvršilac za neke poslove“, navodi Atanacković.

Iz svog iskustva, kaže, često je bio zadovoljniji radom radnika pred penzijom ili onih u penziji, nego mlađih, osim, naravno, u poslovima gde je dominanta fizička snaga i energija.

Atanacković potvrđuje da su, prema njegovim saznanjima, penzioneri nešto manje plaćeni od onih koji su u redovnom stalnom radnom odnosu, ali ističe da su oni uglavnom time zadovoljni.

Kako su naši sagovornici istakli, ali kako i građani Srbije mogu da primete, penzioneri su angažovani najviše na poslovima vozača i fizičko-tehničkog obezbeđenja.

U G4S, koja je jedna od najvećih svetskih firmi u oblasti fizičko-tehničkog obezbeđenja, rečeno nam je da su suviše zauzeti za komentar, dok nam je privatni prevoznik Ariva poslao pisani odgovor.

U odgovoru kompanije Ariva kaže se da je u poslednjih par godina u industriji transporta, zbog nedostatka profesionalnih vozača i njihovog odlaska u inostranstvo, primetan trend zapošljavanja penzionisanih lica.

Ariva ističe da su njihova iskustva sa zapošljavanjem penzionera pozitivna.

„U većini slučajeva, u Beogradu gde zapošljavamo najveći broj penzionera, to su uglavnom ljudi koji su već bili deo naše kompanije. Kompanija Arriva radi na kvalitetnoj selekciji kadrova a zaposleni penzioneri imaju periodične lekarske preglede procene psihofizičke sposobnosti. Pored toga, kompanija ne ostvaruje dodatne benefite i pogodnosti za zapošljavanje penzionera, već su oni isti kao za sva druga radno sposobna lica“, navodi se u pisanom odgovoru kompanije Ariva.