Svetski dan borbe protiv melanoma: „Čuvajte se opekotina od sunca, solarijuma i lampi za manikir“

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 700 pacijenata sa melanomom, od kojih oko 200 metastazira i pređe u četvrti stadijum, rekao je predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma Savo Pilipović.

On je, povodom Svetskog dana borbe protiv malignih melanoma kože koji se obeležava danas, upozorio da, iako se melanom otkriva vrlo jednostavnim i bezbolnim pregledom dermatologa uz pomoć dermoskopa, mnogi pacijenti prekasno zatraže pomoć, što značajno otežava lečenje i negativno utiče na krajnji ishod.

Pilipović je ukazao da postoje opšta i posebna prevencija – opšta prevencija podrazumeva zdrav životni stil, odnosno umereno zdravu ishranu, bez duvana i alkohola, stresa i slično, dok se posebni oblici prevencije svode na izbegavanje ultraljubičastog zračenja.

Ultraljubičasto zračenje je prisutno u sunčevim zracima, a emituju ga i solarijumi i lampe za manikir. Pilipović savetuje sklanjanje sa sunca u periodu od 10 do 17 časova, a da ukoliko je u tom periodu neko izložen suncu, treba da bude obučen i obuven tako da gotovo celo telo, uključujući i glavu, bude pokriveno, a nepokrivene delove tela treba mazati kremom sa zaštitnim faktorom 50 plus.
Prema njegovim rečima, kada se dijagnostikuje melanom moguće je da pacijent bude u prvom, drugom, trećem ili četvrtom stadijumu. U prvom imamo samo redovne preglede kao i u drugom A, dok bi od drugog B do četvrtog stadijuma, zaključno sa trećim D, trebalo primati adjuvantnu terapiju koja smanjuje rizik od recidiva, ali u Srbiji još nije na listi Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Savremena terapija 

On je naveo da udruženje „razgovara sa prijateljima iz RFZO“ i moli za tu terapiju koja bi mogla da spase veliki broj života i uštedi novac Fondu.
Istovremeno, dermatovenerološkinja Lidija Kandolf tvrdi da je lečenje melanoma od 2011. godine znatno poboljšano.

„Do tada je vreme preživljavanja sa metastazama bilo od šest do devet meseci, a sada više od polovine tih osoba može živeti još pet i više godina od dijagnostikovanja metastaza“, istakla je Kandolf.

Ona je objasnila da je osobama koje su u većem riziku od dobijanja melanoma – osobe svetle puti i one koje imaju više od pedeset mladeža po telu – treba da idu na preglede jednom godišnje, dok ostalima sugeriše povremene samopreglede, nakon kojih, ako posumnjaju ili utvrde promene, treba da se jave dermatologu.

Prema njenim rečima, znaci za alarm su: promena boje mladeža, uvećanje mladeža, kao i promena njegovog oblika. Melanom može biti najčešće crn ili braon, ali može biti i crven, pa ponekad i bez pigmentacije, kada se teže utvrđuje, objasnila je Kandolf.

Naglasila je da se udruženja pacijenata i dermatovenerologa dogovaraju sa Ministarstvom zdravlja da se formira radna grupa za zabranu rada solarijuma.

Savetnica ministra zdravlja Jelena Janković ističe da je trenutno na snazi zabrana korišćenja solarijuma za maloletne osobe, a da Ministarstvo podržava sve predloge pacijenata i stručnjaka, ali da neće ništa zabranjivati dok ne čuje sve zainteresovane strane. Janković je napomenula da radna grupa još nije formirana i da je ona za sada samo predlog, a da se ne zna kada i da li će biti i osnovana.

Melanom je karcinom koji se, statistički, u približno podjednakom broju slučajeva javlja kod oba pola. Sve je veći broj mladih koji obolevaju od melanoma. Po učestalosti javljanja, on je drugi karcinom u periodu od 15. do 29. godine života, a prvi u dobi od 25. do 29. godine.

U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 700 pacijenata sa melanomom, od kojih oko 200 metastazira i pređe u četvrti stadijum, rekao je predsednik Udruženja pacijenata obolelih od melanoma Savo Pilipović.