Tetkicama i domarima stižu izvršitelji: Tužili državu zbog toplog obroka i regresa, sada moraju da plate sudske troškove

Izvršitelji su već zakucali na vrata tetkici u Elektrotehničkoj školi u Beogradu, kao i njenoj koleginici u školi u Osečini. U narednim danima se može očekivati da se pokrenu svi postupci naplate, a takvih je oko 5.000 u Srbiji.

Nije samo tetkicama i domarima stigao „hladni tuš“, već svim zaposlenim u javnim službama koji su na minimalcu i koji su tužili poslodavce. Oni kažu da se ne bi ni odlučili za pokretanje tužbe da nisu imali tumačenje Vrhovnog kasacionog suda iz 2020. godine, po kome imaju pravo na posebnu isplatu za topli obrok i regres, odnosno da u minimalnoj zaradi ne može biti nikakav drugi dodatak.

Nakon tog zaključka usledile su masovne tužbe zaposlenih, ali i novi Zaključak Vrhovnog kasacionog suda 5. jula 2022. godine u kome se navodi da su topli obrok i regres ipak uračunati u koeficijent minimalne zarade.
Svi koji su podneli tužbe dobili su da plate sudske troškove sa kamatom. Zavisno u kojoj fazi je bio sudski spor iznosi su bili od 20.000 dinara do 120.000 dinara.

„Poslednjih dana Državno pravobranilaštvo je pokrenulo postupke prinudne naplate preko javnih izvršitelja. Konkretno prinudna naplata je pokrenuta protiv jedne tetkice u Elektrotehničkoj školi u Beogradu, kao i u školi u Osečini. Prikupljaju se podaci od škola u Beogradu i unutrašnjosti za pokretanje postupaka prinudne naplate. Možemo očekivati u nekom narednom periodu da će biti pokrenuti svi postupci naplate“, kaže za Euronews Srbija advokat Ivan Ječmenica, pravni zastupnik nekih od zaposlenih.

Dodaje da se u postupku prinudne naplate troškovi dodatno uvećavaju za još 30.000 do 40.000 dinara, za troškove izvršetelja. Kada se sve sabere, dolazi se do cifre da tetkice i domari moraju da plate dve, tri svoje mesečne plate.

Preporuka ministarstva

Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu dalo je preporuku gradonačelnicima i predsednicima opština da se oprosti dug koji spremačice iz vrtića treba da plate za sudske troškove i kamate.

Preporuka je adresirana gradonačelnicima i predsednicima opština, budući da se taj novac sliva u gradske, odnosno opštinske kase. Međutim, do danas niko nije zvanično pozitivno odgovorio na tu preporuku. Zapravo, niko od lokalnih samouprava nije otpisao dug tetkicama i domarima u vrtićima.

„Ovih dana zaposlene u predškolskim ustanovama u Beogradu, predaju molbe za predsednika privremenog organa Grada Beograda Aleksandra Šapića, gde ga pozivaju da postupi po toj preporuci. Istovremeno dostavljaju odluku suda po kojoj su u obavezi da plate troškove i mole da im se oproste dugovi. Svaka tetkica podnosi molbu pojedinačno i tu navodi iznos svog duga“, kaže Ječmenica.

Dodaje da je u Srbiji pokrenuto oko 5.000 takvih sudskih sporova.

„Molba je i da Ministarstvo finansija donese preporuku da se troškovi oproste i ostalim kategorijama zaposlih u školama, bolnicama, kliničkim centrima, domovima zdravlja, budući da su i oni vodili sporove i nalaze se u podjednako teškom materijalnom položaju. Nikakva preporuka nije doneta za njih. Škole, bolnice, kliničke centre je zastupalo državno pravobranilaštvo i troškovi se slivaju u državnu kasu. Zato je logično da Ministarstvo finasija inicira oproštaj tih dugova“, smatra Ječmenica.

Sindikati platili za svoje članove

Sindikati su troškove sudskog postupka platili za svoje članove. U problemu su oni koji nisu članovi nijednog sindikata.

Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže da su oni do sada platili oko milion dinara za sudske troškove i kamate svojih članova.

„To su bili iznosi od 20.000 do 60.000 dinara, zavisno u kojoj fazi je postupak prekinut“, rekao je on za Euronews Srbija.

U Nezavisnom sindikatu prosvetnih radnika Vojvodine (NSPRV) kažu da su i oni platili sudske troškove za svoje članove.

Predsednik tog sindikata Dušan Kokot kaže da je problem ozbiljan i da su svi predmeti na Ustavnom sudu.

„Kroz minimalnu zaradu ne može biti isplaćen nikakav dodatak. To je bio prvi zaključak Vrhovnog kasacionog suda, da bi kasnije promenili mišljenje. To zabranjuje Rezolucija Međunarodne organizacije rada, koju je Srbija, odnosno Jugoslavija ratifikobvala 1974. godine“, rekao je Kokot.

Kako je Vrhovni kasacioni sud prvo doneo zaključak da topli obrok i regres ne ulaze u minimalac pojedini sudski sporovi okončani su u korist tetkica i domara i njima je isplaćen novac. Sada imamo situaciju na terenu da su neki dobili novac, ali će morati da ga vrate, drugi su dobili novac i okončani su sudski sporovi, te neće morati da vraćaju pare. I najviše ima onih koji će morati da plate sudske troškove.