• Tihi ubica savremenog čoveka

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    – Zbog čega se nekad osećamo umorno ili napeto? Zbog čega smo ponekad nevoljni, a da nismo ni svesni toga? Odgovor možda leži u stresu. Razgovarali smo o ovoj temi sa Sandrom Stanojević, antistres terapeutom iz Pančeva.

    Iscrpljujuće obaveze, poslovi pod pritiskom i njihovi rokovi, uslovi života i borba za egzistenciju neki su od problema koji pogađaju modernog čoveka. Stres je jedna od najvećih savremenih „boljki“. Američka zdravstvena asocijacija zaključila je da je stres uzročnik čak 60 odsto svih bolesti.

    Medicina i stres

    Medicinska definicija stresa naglašava da je stres prirodna pojava koja se događa pri pokušaju organizma da se prilagodi nekoj životnoj nevolji, životnom izazovu, događaju ili situaciji. U tom smislu, stres je svaka neprilagođena, loša reakcija organizma koja nastaje kao rezultat pokušaja prilagođavanja organizma na neki iznenadni, neprijatni uticaj, a manifestuje se psihičkom i telesnom patnjom.

    Faze stres-reakcije:

    •    Faza alarma — šoka — kada se organizam suočava sa štetnim faktorom

    •    Faza rezistencije – kada organizam pruža otpor štetnom faktoru pokušavajući da uspostavi ravnotežu

    •    Faza iscrpljenosti kada organizam iscrpljuje svoje snage u odbrani od štetnog faktora i „prepušta“ mu se. Stres je nezaobilazan u životu svakog čoveka, a dugotrajna izloženost može dovesti i do pojave hroničnog stresa. Hroničan stres sve češće dovodi do ozbiljnih oboljenja i narušavanja kvaliteta života. Veoma je bitno prvo identifikovati stres, lečiti njegove uzroke, a ne simptome. 

    Sandra Stanojević je antistres terapeut i predsednica udruženja „Napravi korak“ u Pančevu, koje se bavi očuvanjem psihofizičkog i socijalnog zdravlja građana. Udruženje realizuje poseban projekat, finansiran od strane grada Pančeva.

    – Ideja za pokretanje ovog projekta se rodila kao odgovor na potrebe ljudi. Razgovarajući sa kolegama, shvatila sam da ogroman broj ljudi ima različita oboljenja, kao npr. dijabetes tip 2 ili probleme sa štitnom žlezdom, a da zapravo nisu ni svesni da uzrok tome leži u njihovom neadekvatnom odgovoru na stres. Trenutno postoji pandemija ovih oboljenja, koja su u direktnoj vezi sa dugotrajnim stresom.

     

    Posledice hroničnog stresa

    Najčešće posledice hroničnog stresa su umor i glavobolja. Organizmu je tada potrebno obezbediti dodatnu snagu da bi se izborio sa svim dnevnim obavezama i zadacima. Takođe se može javiti i fizička iscrpljenost, koja se različito ispoljava kod svakog pojedinca. Nekoga može boleti glava, neko će osetiti mučninu i kiselinu u želucu, a nekom će srce početi ubrzano da kuca. Usled izloženosti dugotrajnom stresu, može se javiti i povišen krvni pritisak, koji dalje može dovesti do bolesti krvnih sudova i srca, a one do srčanog ili moždanog udara. Takođe, imuni sistem počinje znatno da opada usled dejstva stresa na organizam. Ljudi će se u tom slučaju lakše razboljevati nego inače, zbog loše imunološke reakcije. Neplodnost se može javiti isto kao posledica stresa i kod muškaraca i kod žena, a dalje zanemarivanje otklanjanja uzroka stresa može dovesti i do jake depresije.

     

    Građenje poverenja i ljubavi u borbi protiv stresa

    Nije lako kontrolisati emocije i ostati smiren, ali naša reakcija je ključna u trenucima rešavanja određenih životnih problema. Kako ćemo reagovati na određene situacije nešto je čime možemo da upravljamo.

    Sandra je po struci antistres i relaks terapeut, a takođe je i saradnica u nastavi u predmetu wellness i spa na jednoj akademiji za estetiku i kozmetologiju u Beogradu. Svojim radom pokušava da razbije tabue u radionicama u kojima se razvijaju prijateljstva i grade faktori koji podstiču higijenu mentalnog zdravlja, koju čine na prvom mestu poverenje i ljubav:

    – Ukoliko u nekoga izgubimo poverenje, počinjemo da sumnjamo u sve što kaže, sve što radi. Kreće taj mentalni proces, koji nije dobar, jer može da dovede do konflikta, gubi se ljubav, prestajemo da služimo jedni drugima, odbijamo se jedni od drugih i onda nemamo tu inicijativu da ljudima pružimo ljubav. Na osnovu našeg percepiranja i naših emocija, javlja se nepoverenje i sumnja, i smatram da je veoma važno povratiti ljubav i poverenje u međuljudskim odnosima. To je naročito teško u vremenu u kom živimo, u kom vlada stres, te je i ta činjenica dovela do formiranja jednog ovakvog udruženja.

     

     

    Moguće je uspostaviti kontrolu nad stresom, samo je neophodno napraviti plan. Postavljanje prioriteta je od ključnog značaja, ali na prvom mestu je identifikacija stresa. Takođe, emocije ne smeju biti potiskivane, i sva agresija i bes se može usmeriti i prazniti kroz fizičke aktivnosti. Bitan je odmor i kvalitetan san, odnosno pravilan ritam spavanja, zatim bavljenje stvarima koje nisu obavezne, kao što su hobiji i na kraju, ne dopuštati da se obaveze nagomilavaju, nego ih planirati pažljivo, organizovati i izvršavati.

    Najstresnija zanimanja

    Kako piše „Dejli mejl“, stručnjaci sa univerziteta u Viskonsinu napravili su listu od 200 zanimanja i količinu stresa merili na osnovu fizičke zahtevnosti posla, rizika, potencijalne smrtnosti, putovanja i profitabilnosti.
    Ispostavilo se da profesionalni vojnici i generali imaju najstresniji posao, jer osim što je fizički i psihički naporan, odgovorni su i za vojnike.
    Najstresniji civilni posao imaju vatrogasci koji se svakodnevno izlažu opasnostima i mnogo njih pogine ili biva povređeno.
    Među najstresnijim zanimanjima je i direktor kompanije za odnose sa javnošću, pilot, izvršni direktor, fotoreporter, novinar, vozač, policajac.
    Iako se ovde govori o stresu na radnom mjestu, ne treba zaboraviti da je biti bez ikakvog posla itekako stresna situacija.

     

    Saveti za izbegavanje stresa:

    •    Identifikovati i izbegavati stresne situacije kad god je to moguće

    •    Ne potiskivati emocije – plakati, prepričati šta se desilo

    •    Energiju i potiskivanu agresiju, prazniti kroz kontrolisanu fizičku aktivnost, šetnjama u prirodi

    •    Potražiti pomoć stručne osobe

    •    Odvojiti dovoljno vremena za san i odmor

    •    Spavati kvalitetno i dobro – pravilan ritam spavanja, u isto vreme, ne uzimati razbuđujuća sredstva – kafa, čaj

    •    Baviti se stvarima koje nisu obavezne, pronaći hobi i razonodu

    •    Planirati i organizovati obaveze, napraviti redosled

    •    Ne dozvoliti nagomilavanje aktivnosti „što možeš danas ne ostavljaj za sutra“

     

    Radionice udruženja „Napravi korak“

    Aktivnosti kojima se bavi udruženje „Napravi korak“ odnose se na ublažavanje posledica stresa i edukaciju građana kako na adekvatan način odgovore na stres. Sve radionice su besplatne, a dolasci se zakazuju na broj telefona 069 335 36 88. Aktivnosti obuhvataju sledeće radionice:

    •    Interaktivna psihološka radionica gde se okupljaju male grupe ljudi i teme su otvorene (utorak od 16 do 18 časova, u periodu od 15.11. do 15.01.2017).

    •    Vežbe Džejkobsonove metode duboke mišićne relaksacije – mišićnim kontrakcijama se dovodi do opšteg opuštanja organizma, kako tela, tako i uma (sreda od 16 do 18 časova, od 15.11. do 15.01.2017.).

    •    Dišimo pravilno – učenje pravilnog disanja (četvrtak od 12 do 14 časova, od 15.11. do 15.01.2017). 

    •     Individualno psihološko savetovalište – razgovor sa neuropsihijatrom doktorom Darkom Stankovićem o problemima koje ih muče (petak od 16 do 18 časova,18.11. do 18.01.2017).

    Za kraj, Sandra je dodala citat doktora Darka Stankovića:

    Možemo reći da spoljašnji faktori 100% utiču na nas, ali 100% od nas samih zavisi kako ćemo reagovati. Da li će nas uticaj stresa izgraditi, ojačati našu ličnost ili će nas potpuno upropastiti. To je jednostavno u rukama svih nas.


     

    Zbog čega se nekad osećamo umorno ili napeto? Zbog čega smo ponekad nevoljni, a da nismo ni svesni toga? Odgovor možda leži u stresu. Razgovarali smo o ovoj temi sa Sandrom Stanojević, antistres terapeutom iz Pančeva

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Kako (zaista) da reklamirate račune za struju?

    Više građana je dobilo značajno veće račune za struju u odnosu na prethodnu godinu, što je izazvalo burne reakcije. U javnosti su se pojavile razne teorije o tome da su u pitanju posledice […]