TikTok izazovi preplavili Srbiju: Deca sipaju hemiju u oči, turpijaju zube, umotavaju se u foliju

Pre svega par dana jedan mladić zadobio je teške telesne povrede popevši se na vagon na stanici u Priboju, prilikom čega je doživeo strujni udar jačine 25.000 volti. Gotovo identična situacija dogodila se sredinom maja petnaestogodišnjaku u Užicu. Krajem avgusta je i trinaestogodišnji dečak iz Pančeva doživeo blaži potres mozga tokom igre izazova umotavanja u foliju sa još jednim drugarom. I tu alarmantnim primerima nije kraj.

Prema rečima stručnjaka koji su na ovu temu govorili za NIN, svest o riziku postoji, ali je zbog potrebe za pažnjom ona često potisnuta.

Isticanje, dokazivanje i takmičenje oduvek su bili karakteristika đačkog doba, zbog čega ga neretko naziva i najsurovijim periodom odrastanja. Rangiranja i podele na osnovu toga ko je lepši, popularniji ili ko je bolji u sportu, do toga ko će napraviti veću “glupost” – gde se upravo to poslednje često nametalo kao glavno merilo za sticanje ugleda i poštovanja među vršnjacima – prisutni su i danas. Ali, po svemu sudeći, deluju opasnije nego što je to bio slučaj pre omasovljavanja društvenih mreža i tzv. “izazova” koji privlače sve veći broj dece u nesmotrene igrice, kada se na kocku stavljaju životi mnogih namernih, ali i slučajnih prolaznika.

Izgubljena granica između igre i izazova

Činjenica je da društvene mreže nikada nisu bile najbezbednije mesto za publiku školskog uzrasta, premda podaci pokazuju da je ova starosna grupa nesumnjivo među najaktivnijima na svim vodećim platformama. Kako je njihovo druženje dobrim delom premešteno u virtuelni svet, tako su i pojedine igre i izazovi u toj meri dobili na viralnosti da su lokalna takmičenja između prijatelja postala šira, ozbiljnija i mnogo riskantnija. Stručnjaci ocenjuju da je deci ovde cilj i ujedno glavna nagrada upravo pažnja, koja se često ogleda kroz preglede, deljenja, kao i broj lajkova. Ipak, tu nagradu sve češće prate i teške posledice.

Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu pri Ministarstvu informisanja i telekomunikacija za NIN navodi da je od početka svog rada 2017. godine zabeležio 17 prijava opasnih dečijih igara koje su prijavili odrasli/roditelji.

“Reč je o cimet izazovu, nestanak na 72 sata, petoparac izazov (penny challenge), polomi glavu izazov (scull-breaker challenge), gutanje kapsula praška za veš (tide-pod challenge), selfiji sa opasnog mesta, pretrčavanje auto -puta, sklekovi na pešačkom prelazu kada je crveno svetlo na semaforu za pešake, igra davljenja… Ovi slučajevi prosleđeni su Odeljenju za visokotehnološki kriminal u MUP-u i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal”, napominju iz Centra.

Naime, njihova saznanja pokazuju da je trenutno aplikacija TikTok najpopularnija kod dece školskog uzrasta, zbog čega ističu da je uloga roditelja izuzetno važna u njihovoj zaštiti.

Prema rečima Katarine Jonev Ćiraković, stručnjaka za bezbednost dece na internetu, primetno je da su poslednjih godina, a naročito od 2020. kada je eksplodirala epidemija kovida, deca mnogo prisutnija u virtuelnom prostoru. Njihove aktivnosti najviše su fokusirane na društvenu mrežu TikTok i u nešto manjoj meri na Instagram i Snapchat.

Jonev Ćiraković: Vršnjački pritisak veliki, pažnja i ljubav najbližih ključni

„Deca i mladi želeli su da pobegnu od svakodnevice, od zatvorenosti i bilo im je potrebno – kada su se već suočili sa tim da ne mogu da budu sa svojim vršnjacima, da idu u školu, na vannastavne aktivnosti – da ipak budu aktivni, malo i duhoviti i krenulo je sa serijom snimanja videa. Nažalost, neki se i jesu pretvorli u tzv. „izazove“ i oni su buknuli pre svega među najmlađom populacijom, a to su deca uzrasta 10-17 godina, koja su i najaktivniji korisnici ove društvene mreže“, počinje Jonev Ćiraković za NIN.

Ona objašnjava da postoji dosta izazova koji su kreativni i zabavni, koji pozivaju na neke humanitarne akcije, ekološka pitanja, ali da je ipak glavni fokus kako sprečiti decu da se upuštaju u opasne izazove.

“Jako je teško objasniti kako npr. dete uzrasta 10-15 godina svesno ulazi u aktivnosti koje potencijalno mogu da izazovu ugrožavanje njegovog/njenog zdravlja, dostojanstva, reputacije, a neretko direktno i života. Ono što je takođe zabeleženo proteklih nekoliko godina, nažalost i u Srbiji, jesu smrtni slučajevi prouzrokovani upravo odgovaranjem na izazove društvene mreže Tiktok. Neki od tih izazova započeli su još 2020. godine – sipali su raznorazne hemije u oči da bi im navodno zenice promenile boju, pa su turpijom za nokte turpijali zube kako bi ličili na ajkuline. Bili su tu i izazovi raznih skakanja i preskakanja, mada je najekstremniji naravno bio blekaut čelendž, odnosno igra gušenja”, navodi Jonev Ćiraković.

Kako kaže, način na koji se ovi TikTok izazovi sprovode, pogotovo ekstremniji, neretko predstavljaju vapaj dece da budu primećena od strane virtuelne zajednice koju ni ne poznaju, a koja će to videti, lajkovati i odmah potom nastaviti dalje da pretražuje po aplikaciji za nekim novim sadržajem. Ona navodi da u ovakvim situacijama, često veliku ulogu igra najbliža okolina.

„Ovde postoji još jedna problematika, a to je koliko ta deca od svojih najbližih dobijaju pažnju, ljubav, razumevanje i podršku. Dete koje sve to dobije u sopstvenom domu, ređe će se odlučiti da učestvuje u ovakvoj vrsti aktivnosti. Naravno da je vršnjački uticaj i pritisak izuzetno jak, pogotovo u ovom digitalnom dobu, ali dete koje razmišlja logično i kritički, sa kojim je razgovarano, kome je probuđeno samovrednovanje i samokritičnost, koje ima razvijen identitet i svoje ja, takvo dete se neće upustiti u izazov koji može imati opasne posledice po njega. Ako smo mi u neko starije doba dobijali lekcije da ne diramo vrelu ringlu – nemoj šporet, peć, opeći ćeš se – zašto ne možemo deci da kažemo – nemoj da preskačeš 10 stepenika, možeš da polomiš nogu?“, pita se naša sagovornica.

Jonev Ćiraković naglašava da je neophodno osvestiti da društvene mreže ne mare za svoje korisnike, a pogotovo ne za decu, koja im zajedno sa mladima predstavljaju glavnu target grupu.

„Mnogo je veći problem ono što ne vidimo, a što se snima“

„Društvenim mrežama je da bi generisali svoje finansijske prihode potrebno da se što više ljudi tamo nađe, da se gleda, lajkuje, da se postavlja, snima i prate neki silni algoritmi. Bezbednost im nije na listi prioriteta. Čudno je objasniti kako je moguće da je algoritam svih tih društvenih mreža, pogotovo TikToka, takav da se nasilan, agresivan, neprimeren, vulgaran sadržaj plasira i generiše milione pregleda i zašto se takvi sadržaju ne ograniče“, dodaje ona.

Sagovornica NIN-a navodi da je svim generacijama, a danas naročito i osnovcima, neophodno objasniti kako digitalni svet funkcioniše i da ima potencijalno mnogo prednosti, premda je sadržaja koji je edukativnog karaktera sve manje, a u isto vreme sve više onog neprimerenog.

„U čitavoj situaciji, mnogo je veći problem ono što ne vidimo, a što se snima. Nešto što je postalo trend pogotovo poslednje dve godine jeste da se deca snimaju u ekstremnim situacijama, iako se to više ne postavlja toliko na TikTok kako ne bi naišli na osudu, kritiku i da se ne bi pričalo o tome. Ipak takav materijal i te kako kruži npr. Viber-om, četovima, grupama ili čak i na Snapchat-u, jer znaju da se roditelji i javnost ne bave toliko tom društvenom mrežom, a i tu priča brzo nestane“, kaže Jonev Ćiraković.

Kako kaže, ono što je plaši jeste da deca još uvek nisu u potpunosti svesna rizika, s obzirom na toliki porast digitalnog nasilja.

“Plaši me da deca misle da nekada mogu da prođu nekažnjeno, u smislu da ako nanesu nekome bol, posredstvom društvenih mreža konkretno, neće postojati adekvatna sankcija i da to rado koriste kako bi nekome naneli bol. Ne znam da li razvijaju ikakvu svest ili su se prosto povukli, pošto koriste druge platforme, a da su podjednako aktivni i ekstremni kao pre“, zaključuje Jonev Ćiraković za NIN.

Iz Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu navode za NIN da građani mogu da im se obrate radi saveta, informacije, tehničke podrške ili prijave neprikladnog, štetnog i opasnog sadržaja besplatnim pozivom na broj telefona 19833, putem imejl adrese bit@mit.gov.rs ili društvenih mreža, kao i da podnesu prijavu putem onlajn platforme Pametno i bezbedno na sajtu www.pametnoibezbedno.gov.rs.