TikTok izazovi u Srbiji: Od vapaja za pažnjom do smrtnih ishoda

Edukatorka za bezbednost dece na internetu Katarina Jonev Ćiraković, kaže za N1 da ovakav izazov nije novina, ali da je užasavajuće to što deca i mladi jako često pohrle za ovakvom vrstom izazova ne shvatajući opasnosti.

„Opasnost da dođe do ozbiljnih povreda iz razloga što određeni objekti i lokaliteti nisu najbezbednija mesta i zaista treba slediti stručne upute koji se u ovim slučajevima, nažalost, zanemaruju“, navodi.

Tik Tok izazovi poput obilaženja ekstremnih lokaliteta su zabeleženi širom Srbije u proteklih nekoliko godina, kaže Jonev Ćiraković.

„Od toga da se išlo u zapuštene kuće, napuštene vikendice u brdima, pa čak i na ekstremne staze na koje se inače ide u pratnji profesionalnih vodiča“, objašnjava.

Izazovi, pratioci i pregledi

Deca u Srbiji, kaže, najviše vremena provode na društvenoj mreži Tik Tok.

Ekspanzija snimanja Tik Tok izazova počinje 2020. godine u toku pandemije korona virusa. Najpre u Americi, kada se javlja talas javnih izazova poput lizanja javnih površina, uključujući WC šolje, kako bi se dokazalo da kovid ne postoji.

Postojao je i trend izazova da se zubi turpijaju turpijom za nokte kako bi ličili na zube morskog psa, ali i trend kada su devojčice mešale raznorazne hemikalije jer su neke influenserke rekle da im se tako promenila boja zenica.

„Čak je i u Srbiji zabeležen veliki broj slučajeva da su devojke morale da idu na ispiranje očiju. Ono što se ispostavilo kao imperativ jeste da se deca izlažu veoma ekstremnim, nebezbednim i suludim izazovima, ne bi li tako povećali broj pratilaca i broj pregleda koje imaju na svojim profilima“, objašnjava naša sagovornica.

Iako je prošlo skoro četiri godine od početka ekspanzije Tik Tok izazova, navodi, i danas se suočavamo sa time da do pada interesovanja kod dece za izazove nije opalo.

„Bizarnost, ali i opasnost jeste negde u porastu“, navodi.

Kako kaže, u periodu pre društvenih mreža, postojali su izazovi kod dece, ali nikada ona nisu bila direktni učesnici, kao i da je danas veći broj njih koji učestvuju u njima, a posledice su užasavajuće.

Tri opasna izazova koja su „stigla“ i u Srbiji

Samo u decembru pojavila su se tri opasna izazova u Srbiji i svaki je bio opasan za decu i za mlade, kaže naša sagovornica.

„Izazov koji se reaktivirao jeste izazov gušenja, gde su zabeležene ozbiljne povrede. Zatim je u jednom trenutku postao trend da se petarde stavljaju u usta ili se drže u ruci da bi se izmerilo ko može duže da izdrži pre nego petarda eksplodira. I treći izazov koji je specifičan, jer se nikada brže nije raširio ni jedan opasan izazov kao ovaj, je leteći supermen. Zabeležen je u svakoj školi u Beogradu, ali i širom Srbije“, kaže.

Kako navodi, na desetine i desetine dece širom naše teritorije i u regionu obraćala su se lekarima za medicinsku pomoć zbog fraktura, potresa mozga, polomljenih ramena i ruku upravo jer su učestvovali u opasnom izazovu leteći supermen koji izaziva ozbiljne povrede.

Vapaj za pažnjom

Svi pokazatelji, navodi, kažu da dete prosečno dnevno ispred ekrana provede između 7 i 9 sati.

Sa ekranima, kod dece, sve pada – razumevanje i razvoj kritičkog mišljenja, koji je na nižem stupnju u odnosu na period kada su dece trčala za loptom i bila fizički aktivna, kaže.

„Kada pričamo o tome zašto deca prave gluposti na internetu i društvenim mrežama, odgovor je zasigurno – vapaj za pažnjom. Ali to kreće od kuće. Ako je detetu od najbližih ljudi uskraćena pažnja, bliskost, razumevanje, komunikacija. Detetu je potrebna ljubav. Ako je ne dobije u sopstvenom domu, potražiće je na drugom mestu“, navodi.

Zbog toga su, ističe, deci važni lajkovi i pregledi.

„Oni smatraju da su bolji ako što više lajkova i pregleda imaju, nesvesni da imaju probleme sa samopouzdanjem, samopoštovanjem i samovrednovanjem jer im njihovi najbliži to nisu pružili“, objašnjava.

Smernice za decu i roditelje

Kako bi deca u onlajn okruženju bila bezbedna, ističe, najbolja prevencija je obostrana edukacija – i dece i roditelja.

„Za početak, roditelji moraju da postanu svesni da onog trenutka kada detetu damo telefon u ruke, tada kreće edukacija o pravilnom korišćenju interneta, o kulturi ponašanja na društvenim mrežama i tada, između ostalog, kreće nešto što se zove kontrola i filtriranje sadržaja“, navodi.

Dodaje i da postoje besplatne aplikacije koje roditeljima mogu da pomognu da prate sadržaj koji deca konzumiraju na telefonu.