Tinejdžeri oružje shvataju kao igračke – kako ono završava u njihovim rukama

Desetogodišnji dečak pogodio hicem iz vazdušne puške brata u slepoočnicu. Od iste vrste oružja, pre nekoliko meseci, mogla su da stradaju i deca u školskom dvorištu. Takve vesti sve češće otvaraju pitanje u javnosti ko sme da poseduje takvo oružje, koliko je opasno kada je u rukama tinejdžera i znaju li da ga koriste bezbedno i za sebe i za okolinu?

Želja da ima vazdušnu pušku nastala je kada je sa školom posetila streljački klub. Kaže da je odmah shvatila o kakvom je oružju reč i naučila tri zlatna pravila.

„Nisam znala koliko to može da bude opasno i da povredi čoveka, jer nikad nisam bila u kontaktu sa oružjem dok nisam došla u streljanu. Puška mora uvek da bude okrenuta ka plafonu, nikako okrenuta ka čoveku, da uvek bude otvorena i ako se nosi negde da je prazna“, kaže Andrea Milivojević.

Ta pravila ili ne znaju ili ne žele da poštuju tinejdžeri u čije ruke to oružje vrlo lako dospeva. Iako po zakonu maloletnici ne smeju nabavljati vazdušno oružje, u svakodnevici bude drugačije – upravo ga oni najčešće koriste.

„Deca mogu doći u dodir sa tim jedino ako neko punoletan to kupi ili pokloni. Ovakvo oružje sme da se upotrebljava samo u streljanama, uz nadzor instruktora ili punoletne osobe“, navodi Zorica Subotić, članica Upravnog odbora Nacionalne asocijacije za oružje.

„Imali smo ovde slučaj na Vračaru, gde je jedna osoba nehotično upucavala pušku, gađala u metu, a iza mete je bila škola tako da je ona dobacila do škole i to je bio jedan incident“, naglašava Željko Radošević, vlasnik prodavnice oružja.

Sve više se oružje kupuje preko interneta 

Prema Zakonu o oružju i municiji, to oružje se može nabavljati slobodno. Naši trgovci uzimaju podatke o kupcima iz bezbednosnih razloga i mesečno ih predaju policiji. Poslednjih godina sve je više onih koji oružje kupuju preko interneta. A taj prostor, je, upozoravaju, nelagalan i nebezbedan.

„Vi ne znate šta ste kupili i kako je to stiglo kada kupujete preko interneta. Ja pozivam roditelje, staratelje, sve vlasnike vazdušnih pušaka da ih kupuju u leganim prodavnicama, jer su to proverene puške“, poručuje Subotićeva.

Stručnjaci kažu da se mladi sa oružjem upoznaju i kroz agresivne igrice i akcione filmove. Oružje shvataju kao oblik zabave i sredstvo kojim će se pokazati u društvu.

„Ne razmišljaju koliko nekoga mogu da povrede, kako će izgledati život posle te situacije, šta će biti sa mojim životom. Najčešće je to zadovoljenje neke instant potrebe u ovom trenutku. Kada bismo više pričali, kada bismo ih čak i zastrašivali oružjem, što mislim da je neophodno, ja ne volim da se razvija bilo koji oblik straha, ali ovde moramo da kažemo – to je opasno, to ne sme, možeš sebe da povrediš, možeš nekome da uništiš život“, ističe Ana Mirković, psiholog.

Oružje nije igračka – edukacija najvažnija

Da bi stekli pravi odnos prema tom oružju i shvatili da u rukama nije igračka – edukacija je najvažnija.

„Ima dosta streljačkih klubova koji se nalaze u osnovnim školama, mislim da je to pravi put da se deca edukuju od četvrtog, petog razreda osnovne škole pa do osmog. Onda se ne bi dešavale neke stvari koje čitamo po novinama“, smatra Ivan Manojlović, trener reprezentacije Srbije u streljaštvu.

Za one koji ne krenu pravim putem, Zakon je propisao oštre kazne: ako puca iz takvog oružja, narušava red i mir, i ugrožava sigurnost građana, mlađem maloletniku izriče se vaspitna mera, dok se starijim maloletnicima izriču i kazneni poeni, novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana.

Desetogodišnji dečak pogodio hicem iz vazdušne puške brata u slepoočnicu. Od iste vrste oružja, pre nekoliko meseci, mogla su da stradaju i deca u školskom dvorištu. Takve vesti sve češće otvaraju pitanje u javnosti ko sme da poseduje takvo oružje, koliko je opasno kada je u rukama tinejdžera i znaju li da ga koriste bezbedno i za sebe i za okolinu?