Turisti u Srbiji zameraju dostupnost lokacija, a hvale hranu i gostoprimstvo

Prosečan strani turista u Srbiji je i stariji i platežniji nego što smo mislili. Hvali osećaj bezbednosti u našoj zemlji, a zamera što neke turističke atrakcije nisu prilagođene osobama sa invaliditetom i ekološku očuvanost. To su samo neki od rezultata istraživanja koje je finansirala Evropska unija a u posao je, pored njihovih eksperata, bio uključen i Republički zavod za statistiku.

Projekat vredan milion i 200 hiljada evra obuhvatio je čak pet hiljada ispitanika.

Prosečan strani turista u Srbiji ima 41 godinu, zaposlen je ili preduzetnik. Putuje sam ili sa partnerom.

Srbiju je posetio više od tri puta ili prvi put. Doputovao je avionom ili kolima. Zadržao se pet noći i trošio 90 evra dnevno.

U Beograd je došao zbog posla, a turistički je obišao Šumadiju i Zapadnu Srbiju.

„Srbija ima zbilja velike potencijale za razvoj turizma, i ono što je važno ima potencijala za razvoj celogodišnjeg turizma. To su priroda, kultura, gradovi, sela, resursi za razvoj sportskog turizma, gastronomija, enologija i drugi“, kaže Zrinka Marušić, ekspert za statistiku turizma.

Strani turisti u Srbiji hvale bezbednosti, gostoprimstvo, atmosferu, hranu, prirodu, smeštajne objekte.

Zameraju što u manjim mestima nema dovoljno organizovanih izleta i vodiča, a neke atrakcije nisu dobro povezane javnim prevozom, pešačkim i biciklističkim stazama, niti su prilagođene osobama sa invaliditetom.

Primećuju da se ne vodi dovoljno računa o zaštiti životne sredine.

„Ono što bi po meni predstavnici nadležnog ministarstva, nacionalne turističke organizacije trebalo da urade jeste da sednu sa tim ljudima iz zavodaza statistiku i da sad u tom obilju podataka izvuku druge relevantne informacije, da ukrste podatke, da shvate šta se zaista dešava po nekim pojedinim segmentima – kako u pogledu toga šta raditi u domenu turističke politike i posebno šta raditi u domenu marketinga, jer ono čime želite da upravljate, to morate da merite. Ovo je sjajan način da se to meri“, ističe Bojan Zečević, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

Poslednje turističko istraživanje u Srbiji, urađeno je pre 15 godina, a da bi podaci bili uporedivi sa evropskim, mora da se radi mnogo češće.

„Mi ćemo imati na neki način obavezu da svake treće godine realizujemo ovu anketu, verovatno će neki elementi biti malo promenjeni, to će sve da se vidi i da se sazna“, dodaje Boško Trmčić, načelnik u Republičkom zavodu za statistiku.

Svega dva odsto stranih turista u Srbiju dolazi iz medicinskih raloga, uglavnom kod stomatologa ili zbog nekih manjih hirurških intervenicija, a naši su potencijali za razvoj tog vida turizma su veći. To je samo jedan od pokazatelja velikog turističkog istraživanja, a ima ih još mnogo. 

Prosečan strani turista u Srbiji je i stariji i platežniji nego što smo mislili. Hvali osećaj bezbednosti u našoj zemlji, a zamera što neke turističke atrakcije nisu prilagođene osobama sa invaliditetom i ekološku očuvanost. To su samo neki od rezultata istraživanja koje je finansirala Evropska unija a u posao je, pored njihovih eksperata, bio uključen i Republički zavod za statistiku.