U 2023. godini u Srbiji zvanično identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima

Od početka godine u Srbiji su zvanično identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima ,a u toku cele 2022. registrovane su 62 žrtve, izjavila je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević.  

Oko 40 odsto žrtava su deca i to je trend koji traje godinama, rekla je Ljubojević na stručnom skupu organizovanom povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv trgovine ljudima.

Ona je istakla da je povećan broj žrtava trgovine ljudima u migrantskoj populaciji i da je za prvih šest, sedam meseci ove godine identifikovano šest žrtava.

Ljubojević je rekla i da je identifikovan veći broj žrtava trgovine ljudima u svrhu radne eksploatacije.

Ona je istakla da su godinama najugroženiji deca i žene.

„Oko 80 odsto identifikovanih punoletnih žrtava trgovine ljudima su žene. Devojčice od 13,14, 15 godina su populacija koja je najugroženija“, istakla je Ljubojević.

Prema njenim rečima, najzastupljenija je seksualna eksploatacija, višestruka eksploatacija, maloletnički brakovi, prosjačenje.

Ljubojević je rekla da se nada da će iz godine u godinu biti sve manje žrtava trgovine ljudima zato što će prevencija biti mnogo bolja.

Predstavnik Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Miroslav Jovanović rekao je da je prošle godine „procenat žrtava trgovine ljudima koje su eksploatisane kroz radnu eksplotaciju bio između pet i šest odsto, dok je ove godine u prvih šest meseci 27 odsto“ i u pitanju su ljudi koji su eksploatisani na farmama, deca, strani državljani.

Jovanović je, predstavljajući šestomesečni izveštaj o zaštiti žrtava trgovine ljudima u Srbiji, rekao da su žene, pre svega, eksploatisane kroz prinudu na pružanje seksualnih usluga, a muškarci najviše radno eksplotisani i kroz prinudu da čine krivična dela.

„Seksualna eksploatacija, prosjačenje i prinuda na vršenje krivičnih dela su najčešći oblici trgovine ljudima kada su žrtve deca. Tu imamo još i radnu eksplotaciju. To su uglavnom slučajevi u kojima roditelji primoravaju svoju decu da rade opasne poslove“, istakao je Jovanović i kao primer naveo da je petnaestogodišnja devojčica radila na gradilištu.

Koordinatorka Programa za borbu protiv trgovine ljudima Crvenog krsta Srbije Jelena Anđelić naglasila je da ta organizacija primarno pokušava da proširi informaciju o problemu i postojanju trgovine ljudima.

Ona je rekla da, pre svega, koriste mrežu mladih, vršnjačkih edukatora koji tu poruku prenose deci i mladima širom Srbije u svim organizacijama Crvenog krsta.

Anđelić je istakla da je važno da se poruka prenese na način na koji će je deca i mladi shvatiti i želeti da reaguju u cilju sopstvene zaštite, ali je dodala da je važan i „razvoj senzibilisanja onih koji će sutra biti u situaciji da pomognu“, a to su studenti kojima je namenjena posebna edukacija.

Rukovodilac Kancelarije za koordinaciju aktivnosti u borbi protiv trgovine ljudima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Nenad Simić rekao je da je MUP dao veliku podršku borbi protiv trgovine ljudima.

On je naveo da je u toku formiranje radne grupe za izradu novog strateškog dokumenta sa akcionim planom i dodao da očekuje da će prvi sastanak biti 29. avgusta.

Direktorka Kabineta zaštitnika građana Mirjana Nikolić rekla je da će institucija Zaštitnika građana, kao nacionalni izvestilac za oblast trgovine ljudima, delovati preventivno, pomagati svojim preporukama, proaktivno učestvovati u svim procesima i u martu 2024. godine doneti prvi posaban izveštaj za oblast trgovine ljudima u Srbiji.

Od početka godine u Srbiji su zvanično identifikovane 34 žrtve trgovine ljudima ,a u toku cele 2022. registrovane su 62 žrtve, izjavila je direktorka Centra za zaštitu žrtava trgovine ljudima Aleksandra Ljubojević.