U 2023. najmanji broj usvojene dece u poslednjih 15 godina
U ovom trenutku 729 osoba i parova koji su stekli opštu podobnost za usvojenje čekaju dan kada će im biti javljeno da su postali roditelji, a 311 mališana u našoj zemlji čeka da dobije nove roditelje, ili barem jednog od njih.
Podeli vest:
Međutim, uprkos činjenici da je broj onih koji žele da usvoje dete gotovo uvek duplo veći od broja dece koja čekaju na usvajanje, statistika Ministarstva za brigu o porodici i demografiju govori da je u prethodnoj godini usvojeno svega 62 deteta – najmanje u poslednjih 15 godina. Poređenja radi, u 2019. godini usvojeno je 121 dete, pet godina ranije 195 mališana, a 2009. nove roditelje dobilo je 134 deteta. Početak pandemije korone označio je značajan pad usvojene dece – tako je 2020. usvojeno svega 87 mališana, godinu dana kasnije 88, a 2022. godine samo 94 deteta dobilo je novu porodicu. A na pitanje zbog čega je tako malo usvojene dece kada je broj potencijalnih usvojitelja već godinama dva ili tri puta veći od broja mališana koji čekaju na usvojenje, u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju ističu da postoji više faktora koji utiču na statistiku o broju zasnovanih usvojenja, piše Politika.
„Svakako da deca nisu brojevi, a svako dete koje je putem usvajanja našlo dom i dobilo roditelje, za nas je veliki uspeh. Proces usvajanja je vrlo kompleksan i osetljiv, kako za dete, tako i za usvojitelje. U tom procesu najviše se vodi računa o interesu deteta, da ono ima zdrav život i sigurnu budućnost u novoj porodici, pa stoga rad na realizaciji usvajanja zahteva posebnu odgovornost, posvećenost, ali i veliki oprez u izboru porodica za decu koja imaju opštu podobnost za usvojenje. Zbog naročite osetljivosti ovog pitanja, procedure procene usvojenika i usvojitelja od ogromnog su značaja. Samoj realizaciji usvojenja prethodi kompleksna procedura koja je samo deo ukupnog posla koji obavljaju zaposleni u centrima za socijalni rad u predmetima socijalne i porodično-pravne zaštite korisnika, dece i odraslih. Osim toga, u zadnje vreme ambivalentan stav prema postupku usvojenja, u delu koji se tiče tranzicije deteta iz hraniteljskih u usvojiteljske porodice, pojačao je oprez u realizaciji procedura”, ističu u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Stručnjaci u sistemu socijalne zaštite objašnjavaju da proceduru usvajanja često komplikuje raskorak između želje parova da usvoje zdravo dete niskog kalendarskog uzrasta i realnosti u kojoj veliki broj dece koja čekaju na usvojenje ima brojne psiho-fizičke smetnje. To u prevodu znači da najveći broj budućih roditelja želi da usvoji zdrave bebe, koje po mogućnosti što više liče na njih, kako bi mogli da zajedno prođu sve faze roditeljstva – od pelena do proslave punoletstva.
Usvojenje komplikuju i brojna zakonska ograničenja koja propisuju da razlika u godinama između oba usvojitelja i deteta ne sme da bude manja od 20 i veća od 45 godina, a proceduru donekle komplikuje i činjenica da mnoga deca nemaju regulisan životni status, a na usvajanje mogu da idu samo ona čiji su roditelji nepoznati ili umrli, deca roditelja kojima je sudski oduzeto roditeljsko pravo ili očeva i majki koji su saglasni sa usvojenjem.
U Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju objašnjavaju da procedura usvojenja za potencijalne usvojitelje znači prolazak kroz utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje – prikupljanje dokumentacije kojom se dokazuje ispunjenost određenih zakonom predviđenih uslova, priprema i procena od strane organa starateljstva, odnosno Centra za socijalni rad, uvođenje u Jedinstveni lični registar usvojenja, povezivanje sa određenim detetom, upućivanje deteta na adaptaciju kod potencijalnih usvojitelja i, konačno, zasnivanje usvojenja.
„Za dete se opšta podobnost za usvojenje utvrđuje kroz regulisanje njegovog porodično pravnog statusa u odnosu na roditelje (il)i srodnike, utvrđivanje zdravstvenih i drugih karakteristika i procenu najboljeg interesa deteta od strane organa starateljstva – Centra za socijalne rad, koja se ogleda u izboru potencijalne usvojiteljske porodice koja razume i prihvata karakteristike deteta i može da zadovolji njegove egzistencijalne, emocionalne, zdravstvene, obrazovne i druge potrebe. Sve ove faze u postupku procene opšte podobnosti za usvojenje i u postupku zasnivanja usvojenja su nužne i same po sebi ne komplikuju proces. Međutim, mnogi faktori utiču na dužinu čekanja parova kojima je utvrđena opšta podobnost za usvojenje. To su, pre svega, starost samih usvojitelja, očekivanja u pogledu karakteristika deteta koje žele da usvoje (godina, etničke pripadnosti i zdravstvenih karakteristika deteta), prethodno vreme koje je parovima bilo potrebno da donesu odluku da započnu postupak utvrđivanja svoje opšte podobnosti za usvojenje… Treba napomenuti da pre konačnog usvojenja deca određeno vreme provode sa potencijalnim usvojiteljima i ova faza se prati od strane stručnih radnika”, objašnjavaju u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju.
Ministar daje dozvolu za svako inostrano usvojenje
Na međunarodna usvojenja odlaze deca koja nisu mogla da u zakonskom roku, koji iznosi godinu dana od trenutka uvođenja u Jedinstveni lični registar usvojenja, dobiju domaću usvojiteljsku porodicu. U periodu od barem dve godine (nekad i tri), strane države dostavljaju izveštaje o adaptaciji dece u tim sredinama. Usvojitelji iz inostranstva moraju da ispune zakonske uslove za utvrđivanje opšte podobnosti za usvojenje, koji su isti kao i uslovi koji su propisani za domaće usvojitelje – podnošenje zahteva, priprema, procena i, konačno, davanje mišljenja o ispunjenosti uslova za dobijanje opšte podobnosti za usvojenje. Po slovu Porodičnog zakona, ministar je taj koji daje dozvolu za svako inostrano usvojenje, a to važi i za situaciju ako je razlika u godinama između usvojitelja i deteta veća od 45 godina ili ako dete želi da usvoji samac bez partnera.
Podeli vest:
