U inostranstvu postoje kursne razlike za plaćanje karticom, ne provizije

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Terzić rekao je danas da ne postoje provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali postoje kursne razlike ukoliko se plaća karticom koja je vezana za dinarski račun.

„Ukoliko plaćate debitnom ili kreditnom karticom koja je vezana za vaš dinarski račun i u tom slučaju, budući da je originalni iznos u evrima, kada kartična šema dostavi iznos u evrima banci korisnika, onda dolazi do promene u dinare i ta kursna razlika je nešto što korisnici osete kao proviziju“, izjavio je Terzić za Tanjug.

On je napomenuo da se u inostranstvu ne podiže novac na bankomatima, jer banke naplaćuju reverzne bankarske nadoknade za uslugu.

„Ono što ja mogu da savetujem jeste da se u inostranstvu ne podiže novac na bankomatima, jer postoji određena provizija i zavisi od provizije te banke“, objasnio je Terzić.

Na pitanje kako da se građani informišu o cenovniku usluga stranih banaka koje se nalaze na turističkim lokacijama, Terzić je naveo da je teže doći do informacije, jer provizija za podizanje novca zavisi od banke koja je vlasnik bankomata.

Sagovornik Tanjuga je preporučio da građani Srbije sa sobom nose određenu količinu gotovine, ili da plaćaju kreditnom ili debitnom karticom koja je vezana za devizni račun.

„Ukoliko ste u Grčkoj i trgovac vas pita u kojoj valuti želite da platite izaberite evre. Treba izbeći takozvanu ‘Dynamic Currency Conversion’ (DCC) opciju, zato što to na kraju ispadne skuplje građanima. Oni treba da koriste opciju plaćanja u evrima i kreditnom karticom koja je u stranoj valuti“, naveo je Terzić.

Dodao je i da provizije zavise od poslovne politike banke, a ne od države, jer ona administrativno ne određuje iznos provizije.

„Ukoliko je ta banka u inostranstvu deo bankarske grupe vaše banke iz Srbije, obično su provizije povoljnije i u nekim slučajevima ih nema. U jednom periodu je bila jedna banka koja je nudila mogućnost podizanja gotovine na bankomatu banaka iz svoje bankarske grupe bez provizije, ali se to menja konstantno“, naveo je Terzić.

Terzić je objasnio da je putem dvovalutne kreditne kartice moguće plaćati u inostranstvu u evrima, kao i da nakon što se vratite u zemlju možete putem e-banking aplikacije kupiti evre po kursu banke i uplatiti taj iznos radi pokrivanja potrošnje.

Ukoliko nemate takvu kreditnu karticu, kaže Terzić, onda je poželjno da imate devizni račun.

„Održavanje deviznog računa obično ne košta, uplatite određeni iznos na devizni račun koji planirate da potrošite i ponesete debitnu karticu koja je vezana za taj devizni račun“, naveo je Terzić.

Ukazao je i da je najbolje da se građani informišu o plaćanjima i podizanju novca u inostranstvu kod svog bankara.

„Građani uvek imaju mogućnost da prigovore banci i da prinesu pritužbu NBS ukoliko je bilo šta sporno prilikom korišćenja bilo kog proizvoda banke“, rekao je Terzić.

On je napomenuo da građani obrate pažnju na nepoznate SMS poruke u kojima se neko predstavlja kao velika kompanija i dodao da ne ulaze na linkove koji stoje u poruci i ne ostavljaju tu podatke.

„Kada dobijete poruku od banke, kada dobijete poruku od kredibilnog pružaoca usluga, DHL-a ili slično, nećete videti broj telefona, nego stoji DHL, ili stoji ime banke, to vam je već prvi pokazatelj. Ako imate broj telefona koji vi vidite u poruci velika je verovatnoća je da se radi o ‘fishingu’, da se radi o prevarantima“, naveo je Terzić.

Prema njegovim rečima, u poslednjih par meseci postoji porast ove vrste „fishinga“ gde prevaranti koriste podatke koje ste uneli.

„U toj situaciji zakon je takav da je teško prevaliti odgovornost na banku, jer su korisnici postupali sa krajnjom nepažnjom. Molimo korisnike da budu oprezni u takvim situacijama“, zaključio je Terzić.

Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije (NBS) Bojan Terzić rekao je danas da ne postoje provizije za plaćanje karticama u inostranstvu, ali postoje kursne razlike ukoliko se plaća karticom koja je vezana za dinarski račun.