U ovim sektorima su plate najviše stradale zbog inflacije

Usled smirivanja inflacije, pad realnih zarada je smanjen, pa je prema avgustovskim podacima Ministarstva finansija realni pad zarada 0,1 odsto za prvih šest meseci.

Posebno su pogođeni zaposlenih u javnom sektoru: neto zarada je u aprilu 2022. godine bila za 3,3 odsto manja nego u aprilu 2021. godine, da bi u martu ove godine bila realno manja za čak 5,4 odsto nego godinu dana.

Najgore su prošli zaposleni u javnim preduzećima, kojima je zarada u martu čak za 13,8 odsto niža nego pre godinu dana.

U sektoru obrazovanja i kulture, realni pad neto zarada počeo je još u septembru 2021. godine, tako da oni već 18 meseci svakog meseca beleže pad standarda.

Kao što ministar finansija Siniša Mali stalno naglašava, mora se računati kumulativno, pa pad standarda iz marta 2023. godine ne pokazuje ukupan pad realnih zarada, već treba uračunati i pad realnih zarada iz marta 2022. godine.

Kada se to učini, ukupan kumulativni pad standarda u ovom sektoru je u martu 2023. iznosio više od pet odsto u odnosu na 2021. godinu.

Zdravstvo je takođe žestoko stradalo: realna zarada je počela da pada još u decembru 2021. godine. Kada se izračuna kumulativan pad za dve godine, u martu 2023. godine realna zarada u zdravstvu niža je za 8,7 odsto.

Jedini koji su nešto „profitirali“ su penzioneri: zahvaljujući vanrednim povećanjima penzija u martu ove godine, oni imaju rast primanja od pet odsto. To je ipak relativno, jer su u martu 2022. godine imali realni pad penzija od 3,4 odsto, pa kad se, kako ministar finansija voli da ponavlja, računa kumulativno, realni rast penzija je svega 1,4 odsto.

Treba reći da su penzije imale realni pad počev od novembra 2021. godine, pa sve do januara 2023. godine, kada su prvi put zabeležile realni rast (ali na negativnu osnovu, pa je on tek jedan odsto).